Проф. др Жарко Обрадовић упознао је делегацију Конференције међународних невладиних организација са радом и учешћем делегације Републике Србије у ПССЕ и подсетио да је бивша председница делегације Александра Ђуровић управо била известилац на тему положаја и заштите невладиних организација у Европи. Обрадовић је поновио да се Република Србија налази у мониторинг фази ПС Савета Европе, са отворених 10 поглавља у преговорима са ЕУ, са циљем да у што краћем року уђе у постмониторинг фазу. Навео је да је Народна скупштина једна од најтранспарентнијих институција у Републици Србији и да је похваљена као пример добре праксе, међу парламeнтима у свету, у погледу отворености и повезаности са грађанима. „Облик сарадње невладиних организација и народних посланика огледа се и у неформалним посланичким групама које остварују најближу сарадњу са цивилним сектором“, навео је Обрадовић. Као пример навео је Национални конвент о Европској унији који блиско сарађује са Одбором за европске интеграције, Зелену столицу, невладину организације која присуствује свакој седници Одбора за заштиту животне средине, неформалну групу Женска парламентарна мрежа Народне скупштине, Економски кокуса који остварује сарадњу са невладиним организацијама у области привреде. Као председник Одбора за спољне послове, Обрадовић је истакао да је у Дому Народне скупштине почетком новембра одржано јавно слушање на тему „Спровођење циљева одрживог развоја: улога Народне скупштине“, на које је било позвано 30 невладиних организација. Са друге стране указао је и на чињеницу да за последњих десет година, Одбору за спољна питања није упућена ни једна иницијатива од стране цивилног друштва.

Председница Конференције међународних невладиних организација Ана Рурка, истакла је да је током састанака са невладиним организацијама стекла утисак да Република Србија има добар законодавни оквир, али да је примена у пракси изазов. Делегација КМНВО-а интересовала се за примену заштите личних података, начин на који се бирају невладине организације са којима Народна скупштина сарађује и на који начин се остварује институционални баланс између извршне и законодавне власти током процеса доношења закона и у којој мери НВО учествује у процесу.

Обрадовић је навео да је донет Закон о заштити личних података, и да Република Србија има и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, али да се у Србији стиче утисак да јавност и грађани и даље нису у потпуности свесни својих права у том смислу. Говорећи о одабиру невладиних организација Обрадовић је одговорио да Стручна служба Народне скупштине уз подршку и на основу сугестија партнерских међународних организација позива невладине организације, али и да је Народна скупштина отворена ка свим невладиним организацијама вољним за сарадњу.