Има момената када човек доживи осећање тако дубоког достојанства, до посвећености, јер учествује у неком важном тренутку трајања свог народа. Ова прилика, на којој сам захвална, ова част да вам се обратим и да заједно отпочнемо обележавање Дана Србије 2011. за мене је један од таквих момената.

Добродошли, драги пријатељи и драги гости, у земљу у којој је, пре скоро два века, одлучено да сваки роб који ступи на њено тло постаје слободан.

Тако је гласила норма српског устава, донетог на Сретење, 1835-ог лета Господњег, који је обележио нову етапу историје српске државе и који је данас изложен. Захваљујући подршци Архива Србије имаћемо прилику да управо у граду где је проглашен Сретењски устав видимо и осталих 5 устава Кнежевине и Краљевине Србије, донетих у периоду од 1835. до 1903 (поред Сретењског, ту је и тзв. Турски устав, Хатишериф, из 1838. године, Намеснички устав, донет 1869. године, Устав Краљевине Србије, донет 1888. године, који је био први Устав Србије као независне државе, затим Устав Краљевине Србије, из 1901. године и на крају Устав Краљевине Србије, донет 1903). Током разгледања експоната моћи ћете да, уз помоћ стручњака, обратите пажњу на детаље који су карактерисали сваки од ових докумената непроцењиве историјске вредности.

Радује ме што ће ове године, током прославе дана државности, уставотворности, Дана Војске, дана који је управо због свих догађаја које везујемо за овај датум, уједно и Дан Србије, поред ове изложбе грађани и наши гости имати прилику да и у Нишу, Ваљеву и Новом Саду виде најрепрезентативније примерке и осталих симбола српске државности.

Но, данас треба рећи и то да смо у историји, као и у животу, непрекидно загледани у конвенције које нам постају смернице. Тако ових дана и већ 10 година, као Дан Србије славимо датум доношења првог модерног устава, јер је њиме устоличена савремена српска држава, једног од најдемократскијих свог времена. Али ми ни у овом тренутку, тј. нарочито не сада, не заборављамо Номоканон Светог Саве из 1219. године, први устав старовековне Србије, нити Душанов законик из XIV века, у којем је и за цара била прописана иста норма као и за просјака. Памтимо све славне моменте који су урезани у биће нашег народа и у контунуитет српске државе од Стефана Немање и Светог Саве до данас.

Посебно ми је драго, драги пријатељи, што смо данас у срцу Шумадије и што ми је припала јединствена привилегија да, у име посланика, свечано отворим изложбу устава, од којих су неки први пут изнети на светло дана. Добро дошли у мој Крагујевац, у који је, дубоко, до времена када је устав донет, уткана судбина и историја породица људи који су данас ваши домаћини и моје породице.

Нека овај дан и сутрашњи празник буде празник Србије. Нека нас ово путовање у прошлост подсети да је вредно трајања само оно што је у људима, народима и државама најбоље. И не заборавимо да сваки грађанин света своју земљу воли тако што слави њену историју подједнако пожртвовано, као што гради и њену будућност.

Проглашавам изложбу устава Кнежевине и Краљевине Србије поводом Дана Србије 2011. отвореном!

У име председнице Народне скупштине Републике Србије проф. др Славице Ђукић-Дејановић, говор је прочитала и изложбу отворила потпредседница Народне скупштине Републике Србије Гордана Чомић.