У оквиру консултативне радионице са представницима девет организација цивилног сектора, које се баве темом корупције, представљен је национални огранак ГОПАК, као и досадашњи рад и резултати. Председавајућа Извршном одбору ГОПАК Дубравка Филиповски истакла је да је национални огранак ГОПАК 2013. године, када је и основан, имао свега 12 чланова, док данас броји преко 40. Она је подсетила да је 2012. године у Народној скупштини формирано неколико неформалних мрежа, које и данас постоје и раде и које на посебан начин омогућавају да народни посланици власти и опозиције заједнички раде на питањима од општег интереса. Такве групе, као што су Женска парламентарна мрежа, ГОПАК, Парламентарни форум за енергетску политику Србије. Економски кокус и друге, формиране су из разлога што одбори Народне скупштине имају процедуре у раду којих се посланици морају придржавати, док неформални начин рада омогућава договор о циљевима на којима посланици заједнички раде, образложила је Филиповски. Такође, она је истакла да у свету постоји преко 50 националних огранака ГОПАК, чија је окосница рада Конвенција УН о борби против корупције. Посланици који су чланови ГОПАК-а залажу се за доношење закона који воде ка сузбијању корупције у друштву, надзор над њиховим спровођењем, као и за надзор над трошењем јавних средстава, али и за сарадњу са институцијама које се против корупције боре, навела је Филиповски. Национални огранак иницирао је регионално повезивање парламентараца и подржао формирање националног огранка ГОПАК у БиХ, као и у Молдавији, истакла је Филиповски.

Као посебно важан сегмент рада, Филиповски је навела успостављање Портала за надзор над јавним финансијама, који је важан механизам за рад народних посланика, и изразила очекивање да ће у наредном периоду све већи број посланика користити ову услугу, која ће временом постати отворена и за јавност.

За чланове ГОПАК сарадња са цивилним друштвом је од посебне важности, навела је Филиповски, а до изражаја је дошла управо у раду неформалних посланичких група. Циљ данашњег састанка, навела је она, јесте да се таква сарадња промовише, посебно у области борбе против корупције. Циљ ГОПАК-а је да парламент преузме лидерску улогу у борби против корупције, како би се њен ниво у друштву смањио, закључила је Филиповски и изразила очекивање да ће се оваквим видом сарадње са цивилним друштвом истаћи сви проблеми са којима се овај сектор суочава, а да ће чланови ГОПАК-а размотрити предлоге и покушати да неке од њих уврсте у свој акциони план за период до 2021.године.

Секретарка националног огранка ГОПАК Елвира Ковач је представила резултате истраживања о индексу корупције у друштву, односно, како грађани виде степен корумпираности, где је Србија у 2018. години од могућих 100 бодова добила 39 и нашла се на 87 месту од 180 земаља света. Тренд је да се у последњих 10 година индекс у Европи смањује, у свету се бележи благи пад, док је у Србији остао непромењен. Она је оценила да је индекс корупције добар показатељ шта грађани мисле о степену корупције у друштву и додала да је исти у Србији и даље висок. Ковач је истакла шта је све то што посланици могу да ураде на овом пољу и навела да Србија још мора да ради на доношењу нове антикорупцијске стратегије, новим акционим плановима за поглавља 23 и 24, што су и задаци за национални огранак ГОПАК. Она је закључила да је посебно важно оснаживање посланика за надзор над јавним финансијама, као и веће укључивање грађана и цивилног сектора.

У разговору који је уследио, представници цивилног друштва изнели су своја виђења будуће сарадње са националним огранком ГОПАК, оценивши овакву иницијативу као позитивну. Имајући у виду да је парламент најзначајнија институција у демократском поретку они су изнели више сугестија и предлога како заједнички, парламент и цивилни сектор, могу да сарађују у борби против корупције. У разговору који је имао и критички карактер истакнути су проблеми које њихове организације имају у раду, али и потреба константног рада на јачању институција. Било је речи и о раду независних органа и институција и њиховом односу са парламентом и цивилним друштвом, као и о разним областима у којима се корупција може јавити, а није у фокусу јавности. Изнети су и конкретни предлози за доношење закона, формирање радних тела за борбу против корупције, као и похвала што се редовни састанци ГОПАК директно преносе на сајту Народне скупштине и што су отворени за јавност.

Заједнички је оцењено да је овај састанак био и потребан и поучан, а председавајућа Извршном одбору ГОПАК Дубравка Филиповски истакла је да ће сви учесници у најкраћем времену добити повратну информацију шта ГОПАК може да уради по свим изнетим питањима и шта може да уврсти у свој акциони план за наредни период. Она је оценила да у Србији постоји институционални оквир за борбу против корупције, као да је држава препознала потребу да се системски бори против корупције. Као пример, Филиповски је навела да је, применом Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, за годину дана донето 448 пресуда, од којих су 444 осуђујуће.

У разговору су учествовали Соња Лихт из Београдског фонда за политичку изузетност, Стеван Дојчиновић из Мреже за истраживање криминала и корупције, Тамара Бранковић из ЦРТЕ, Зоран Гавриловић из организације БИРОДИ, Катарина Марковић из Три тачке, Немања Ненадић из Транспарентности Србије, Марина Мијатовић из Правног скенера, Марија Игњатовић из Београдског центра за безбедносне политике и Ивана Ценерић из Центра за образовне политике.

Овај састанак одржан је уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и Швајцарске агенције за развој и сарадњу (СДЦ), у оквиру пројекта „Јачање надзорне улоге и јавности у раду Народне скупштине“ (II).