Седницу ученичког парламента отворио је председник Народне скупштине и председник Одбора за права детета мр Небојша Стефановић који је, том приликом, поручио ученицима да је инклузија веома важна тема која представља поштовање према другима, пре свега према онима који су различити од нас. Поштовање је вештина која се учи, а показивање поштовања према другима значи улазак у свет одраслих, рекао је Стефановић. Говорећи о раду и надлежностима Народне скупштине, председник Стефановић нагласио је да је задатак народних посланика да кроз доношење закона обезбеде могућности за квалитетно школовање, а тиме и квалитетан живот деце, и присутним ученицима средњих школа послао поруку да узајамни односи међу вршњацима треба да се заснивају на међусобном разумевању и толеранцији.

У пленарном делу рада, којим је председавао Дражен Зацеро, активиста ученичког парламента, присутнима су се обратили Љубица Бељански Ристић, председник Управног одбора удружења Пријатељи деце Србије, Ива Ераковић, секретар Удружења, и учесници кампање „Бољи смо заједно“. Они су говорили о законској обавези укључивања деце са сметњама у развоју у редован школски систем, о предностима инклузије и њеној примени у школама и о проблемима са којима се сусрећу деца ометена у развоју у свакодневном животу. Учесницима су се обратили и представници деце са сметњама у развоју који су говорили о значају инклузивног образовања и вршњачке помоћи, и непостојању могућности запослења након завршеног школовања.

У радном делу седнице, са ученицима је разговарао Милан Илијин, директор удружења Пријатељи деце Земуна, који је том приликом представио Етички кодекс омладинских радника/ца који садржи моралне и професионалне принципиме рада са младима. Представница Завода за унапређење образовања Смиљана Грујић говорила је о суштини инклузије, истичући да је у фокусу инклузије дете а не систем, односно да систем треба да се прилагоди детету. У дискусији која је уследила, ученици су имали прилику да размене мишљења и искуства из школа, да говоре о учењу и дружењу са децом која су ометена у развоју, као и о притиску и неразмевању од стране вршњака и наставника.

У наставку седнице, ученици су, кроз интерактиван рад у групама, разменили мишљења у вези са препрекама и могућностима система инклузивног образовања и дали предлоге конкретних акција које могу да предузму како би се њиховим вршњацима са сметњама у развоју омогућило несметано похађање наставе. Дискутовали су и о предностима и манама редовних и специјалних школа.

У закључку конференције учесници су се сагласили да је у оквиру ђачких парламената неопходно формирати тимове за инклузију по вршњачком принципу, да акције које се предузимају треба активно да укључују децу ометену у развоју, као и да појединци својим деловањем могу да мотивишу на предузимање конкретних акција у циљу унапређења положаја деце ометене у развоју.

Седници ученичког парламента присуствовали су чланови Одбора за права детета Народне скупштине Константин Арсеновић, проф. др Жарко Кораћ, Милица Дроњак, Мехо Омеровић, Милица Војић Марковић, Мирјана Драгаш, Елвира Ковач, Дубравка Филиповски, Драгана Мијатов и Славица Савељић, затим представници Савета за права детета Владе Републике Србије, Министарства рада и социјалне политике, Министарства просвете, представници УНИЦЕФ-а и Уније средњошколаца.