Конференцију је отворила председница Народне скупштине Маја Гојковић указавши да је размена искустава између земаља дунавског слива, посебно везаних за правце путне инфраструктуре, превенције и одбране од поплава, као и развој привредне сарадње у региону, важан начин успостављања још бољих односа држава кроз које Дунав протиче. Она је подсетила да у реализовању Дунавске стратегиjе учествуjе 14 земаља, од коjих пет нису чланице EУ, истичући да је за земље коjе нису чланице EУ посебно значаjно да буду укључене у Стратегиjу.

Учешће Србије у примени ове Стратегије води јачању економије, интеграцији секторских политика у развојне планове ЕУ, поспешивању билатералне и мултилатералне сарадње са свим земљама дунавског слива и потврђује стратешко опредељење за пуноправно чланство у Европској унији. Поплаве, које су у мају 2014. године погодиле Србију и регион, указале су на нужност сарадње и значај израде и спровођења заједничких пројеката на заштити од поплава, додала је председница.

„Као представници грађана наших држава и региона, али и у својој законодавној и надзорној функцији морамо да радимо истовремено на подршци, легитимитету и реализацији Дунавске стратегије, размењујући најбоље праксе и подстичући све нивое власти на што активније укључење“, истакла је Гојковић.

Координаторка за Дунавску стратегију и заменица директора Канцеларије за европске интеграције Ана Илић истакла је да је Дунавска стратегија за Србију, поред осталог, и ефикасан механизам за повезивање у региону Дунава, што нас приближава чланству у Европској унији, а што је и стратешки циљ Србије. Трећа конференција парламентараца Дунавског региона је за Србију важна због унапређења сарадње и разматрања два важна питања као што су развој саобраћаја и управљање ризиком од поплава. Дунавска стратегија треба да буде схваћена као јединствен модел сарадње, који ће регион Западног Балкана повезати на различитим пољима са чланицама ЕУ и тако постати њен део, на шта нас река Дунав подсећа.

„Србија наглашава своју посвећеност Дунавској стратегији, са жељом за што ближу сарадњу са земљама Дунавског региона. Надамо се да ће нам новоуспостављено тело, а то је Дунавска стратешка тачка, које координира покрајина Банен-Витенберг, а у чијем раду учествују све земље Дунавског региона, у многоме олакшати овај процес сарадање“, истакла је Илић.

Парламентарци Дунавског региона дебатовали су о управљању водама и превенцији поплава у сливу Дунава, о развоју железничког, друмског и ваздушног саобраћаја у Дунавском региону и о улагањима у истраживања у науку као покретаче развоја Дунавског региона, а упознали су се и са пројектом унапређења образовања Рома у Србији.

На крају Конференције усвојена је и Заједничка изјава, коју можете прочитати овде.

Председавајући Конференцији, потпредседник Народне скупштине мр Игор Бечић обавестио је учеснике да ће домаћин Четврте конференције парламентараца Дунавског региона, која ће се одржати наредне године, бити Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине.

Трећа конференција парламентараца Дунавског региона трајала је од 20. до 22. јуна 2015. године, и окупила је представнике парламената Србије, Босне и Херцеговине, Бугарске, Хрватске, Мађарске, Молдавије, Румуније, Словеније, Украјине, Црне Горе, немачке покрајине Баден-Витенберг, Бечког покрајинског парламента и представнике Европског парламента.

Први дан Конференције одржан је на броду, а учесници су пловећи Дунавом у делу тока око Горњег Милановца, разговарали о културном наслеђу и разноврсности као основе европског идентитета у Дунавском региону из угла јеврејског наслеђа и реституције, док су другог дана, у Смедереву, дебатовали о речном путничком саобраћају и одрживом туризму.

Делегацију Народне скупштине чинили су, поред председнице Маје Гојковић, и потпредседник мр Игор Бечић и народни посланици Катарина Ракић, Дијана Вукомановић, Весна Марковић, Љиљана Несторовић, Дубравка Филиповски, Александра Томић и Владимир Орлић.

Трећу конференцију парламентараца Дунавског региона организовала је Народна скупштина на иницијативу председнице Маје Гојковић, уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ.