Панелисти су истакли да велики миграциони токови на Медитерану врше значајан притисак на земље пријема, транзита и порекла. На парламентима и њиховим члановима је да одиграју кључну улогу у том погледу: они треба да усвоје адекватне законе, да се постарају да буду осмишљене и спроведене учинковите политике за праведно, паметно и хумано управљање миграционим токовима, као и за подстицање јавности да подржи те мере.

Конференција, која се одржава у организацији Интерпарламентарне уније и Парламентарне скупштине Медитерана, има за циљ да окупи парламентарце из региона како би се пронашли заједнички одговори на изазове и могућности везане за миграције, као и развијање парламентарне перспективе када је реч о преговорима о усвајању Глобалног споразума о сигурним, уређеним и регуларним миграцијама, који ће се одржати у Уједињеним нацијама између фебруара и јула 2018.

Малетић је представила значајне напоре Србије за хумани приступ мигрантима, као и напоре које Србија улаже у јачање регионалне сарадње и јачање својих институционалних оквира у циљу пружања подршке безбедним и уређеним миграцијама, као и поштовању људских права. Посебно је истакла и да су институције Србије на изазове избегличке кризе реаговале флексибилно и брзо, према највишим међународним стандардима и у сарадњи са међународним организацијама.

Члан српске делегације у ПС Медитерана је учеснике Конференције информисала да је кроз Србију, као транзитну земљу на западнобалканској рути, од почетка кризе, прошло око 920 хиљада регистрованих избеглица и миграната, као и да је након затварања западнобалканске руте дошло до опадања броја миграната, али и до њиховог дужег задржавања у Србији, што са собом носи нове изазове.

Малетић је подсетила да је успостављено 18 центара за смештај за око 7.000 људи, са обезбеђеном храном, одећом и здравственом заштитом, као и да постоји посебна брига према деци и малолетним лицима без родитељске пратње. Такође, навела је да је наша земља посебну пажњу посветила рањивим групама као што су жене и деца, и у том контексту навела да је ове школске године у основне школе кренуло око 700 деце миграната, а 500 наставника је обучено за рад са овом децом.

Конференција је окупила политичаре, академике, стручњаке, привреднике, хуманитарне и организације цивилног друштва из целог света, који разматрају бројна актуелна питања у контексту миграција.

На крају, Малетић је нагласила да Србија на питање миграција гледа као на питање поштовања међународних норми, солидарности и хуманости, да је изашла у сусрет потребама избеглица и миграната упркос сопственим економским изазовима, али је нарочито нагласила и да политика решења овог проблема, које је глобални изазов, мора да буде свеобухватна и одржива, и да ће таквој политици Србија пружити пуну подршку.