У име организатора учеснике конференције, парламентарце земаља чланица ЕУ, земаља кандидата за чланство у ЕУ, посланике међународних парламентарних организација и представнике цивилног друштва и дипломатског кора, поздравио је Ненад Чанак, председник Одбора за европске интеграције истакавши да овом конференцијом Србија жели да покаже своју недвосмислену намеру да свој европски пут задржи и убрза.

„Неспорна велика већина посланика Народне скупштине се изјашњава за ЕУ као циљ и европски пут Србије као свој политички кредо. Желели смо да окупимо колеге који ће са нама и ми са њима изградити онакву Европу која је основица и оквир мирног суживота свих држава, грађана, регија и градова Европе. ЕУ као идеја сарадње међу народима је идеја која ће све данашње неспоразуме ставити у историју где им је и место“, поручио је Чанак.

Конференцију је отворила председница Народне скупштине Маја Гојковић која је навела да је прошло седам деценија од када је Робер Шуман објавио декларацију која је успоставила темељ данашњој ЕУ, насталој као нада и спас и најбољи одговор на више пута ратом разорену и осиромашену Европу.

„Окупили смо се да сагледамо Европу каква је данас у светлу изазова са којима се суочава и отворено разговарамо о њеној будућности, да сагледамо питање проширења и безбедности, економске политике и о другим темама од интереса не само за нас на Западном Балкану, већ и за саму ЕУ“, истакла је Гојковић.

Она је навела да се ЕУ суочава са највећим изазовима од свог настајања, као што су тероризам, нелегалне миграције, последице економске кризе, конфликти у Европи и на Блиском Истоку, али и ефекти Брегзита и предлог буџета ЕУ до 2027. године, чије планирање је изазвало различите реакције. Она је додала да ови изазови не заобилазе ни наш регион и да је зато важно да односи и сарадња у региону буду изграђени на темељима међусобног уважавања, поверења и разумевања, ради изградње стабилности и обезбеђивања трајног мира у региону. Она је додала да је Србија показала да предузима одмерене и одговорне потезе, како би умањила сваку врсту тензија и како би се пажња усмерила на агенду за будућност.

„Пуноправно чланство у ЕУ је било, јесте и биће наш главни спољно-политички циљ. Наша земља је показала посвећеност реформским процесима, ми усаглашавамо своје законодавство са легислативом ЕУ и у том, ни мало лаком процесу, улога Народне скупштине је веома важна. Наша приврженост процесу европских интеграција и напори да брже идемо ка ЕУ јесу у најбољем интересу наших грађана, мира и стабилности у земљи, али и читавом региону. ЕУ се развијала превазилажењем криза и изналажењем нових начина и праваца деловања, док је паралелно текао процес проширења и снажна и проширена ЕУ није стварна алтернатива, јер важан део снаге ЕУ лежи управо у њеном проширењу “, поручила је председница Народне скупштине.

Учесници конференције разговарали су првог дана рада најпре о европској безбедности и односу НАТО, ЕУ и Руске Федерације.

Отварајући овај панел, шеф делегације Народне скупштине у ПС НАТО Драган Шормаз истакао је да бројне претње које постоје у свету данас могу да угрозе безбедност, како националних држава, тако и међународни поредак. Он је подсетио да Србија даје свој допринос глобалној безбедности кроз учешће у мировним мисијама ЕУ и УН, што је важан елемент спољне политике наше земље. Он је додао да је за нас охрабрујуће то што је у глобалној стратегији ЕУ истакнуто да стабилност ЕУ зависи од стабилности на Западном Балкану.

Говорећи о доприносу својих земаља и организација питањима безбедности и међусобним односима, ученицима конференције обратили су се Ивица Дачић, потпредседник Владе Србије и министар спољних послова, Паоло Али, председник ПС НАТО, Драган Мектић, министар безбедности БиХ, Андреа Орицио, шеф Мисије ОЕБС-а у Србији, Сем Фабрици, шеф Делегације ЕУ у Србији, Сергеј Кисљак, заменик председника Одбора за спољне послове Савета Федерације Федералне скупштине Руске Федерације и Дирк Ван дер Мален, председник Одбора за спољне послове Представничког дома Белгије.

Учесници панела сложили су се да ЕУ не може да буде потпуна без интеграције Западног Балкана, као и да је стабилност региона кључ за стабилност читаве Европе. У том процесу Србија има главну улогу и може да буде изворник стабилности и безбедности.

Други панел конференције, ЕУ као мировни пројекат, отворио је председник Одбора за спољне послове проф.др Жарко Обрадовић, који је навео да је историја Европе била историја постигнућа и напретка друштва, али и историја битака и ратова, као и да је ЕУ од свог настанка ставила питање мира у врх агенде свог деловања. Сав њен ангажман у том смислу препознaо је и Нобелов комитет, који јој је 2012.године доделио награду за мир, као признање за успешну борбу за мир, демократију и поштовање људских прва, навео је Обрадовић.

„Иако се ЕУ суочава са различитим изазовима, она објективно предстaвља најуспешнији пројекат у историји човечанства“, закључио је Обрадовић.

Он се осврнуо на условљеност преговора Србије са ЕУ питањем Косова и Метохије и истакао да се у Бриселу води дијалог Београда и Приштине, али без значајних помака ка трајном решењу. Обрадовић је навео и да се поставља питање да ли ЕУ има капацитета и снаге да допринесе трајном миру у овом региону и да ли је доношење Стратегије за Западни Балкан, којом је реафирмисана европска будућност региона, довољна за трајни мир на овим просторима, како би се ЕУ могла назвати најбољим мировним пројектом, закључио је Обрадовић.

На овом панелу скупу су се обратили Габријела Крету, председница Одбора за европске послове Сената Румуније, Владимир Орлић, копредседавајући Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ-Србија, Мехо Омеровић, председник Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, Наташа Драгојловић, координаторка Националног конвента о ЕУ.

Панелисти су се сложили да ЕУ мора да буде бранилац и творац мира. Сарадња у регионима и са суседима је важна подједнако и за безбедност и за развој ЕУ. Жеља европских федералиста је да се једног дана створе сједињене државе Европе, као и да се унапреди њена улога у свету. У читавом том процесу важна је и улога земаља кандидата за чланство у ЕУ, јер је Европа данас Европа 21.века и она је најбоља за данашњи глобализовани свет. Панелисти су оценили и да је ЕУ била успешан и храбар мировни пројекат 20.века, након два светска рата која су се водила на европском тлу. Такође, у оквиру панела разговарало се и о изазовима са којима се ЕУ суочава, као што су претња тероризма, друштвена неједнакост унутар земаља чланица, нарастајући популизам и национализам, последице економске кризе и друго, за шта треба наћи нове одговоре.

У завршном панелу првог дана рада на тему децентрализација у ЕУ-улога региона у ЕУ говорили су Иван Јаковчић, члан Европског парламента, Гинтер Крихбаум, председник Одбора за европске послове немачког Бундестага, Марија Сораја Родригез Рамос, председница Заједничког одбора за ЕУ из Парламента Шпаније, Бранислав Бореновић, председник Одбора за европске интеграције и регионалну сарадњу Народне скупштине Републике Српске и Тања Мишчевић, шеф преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије ЕУ.

Панелисти су истакли да је овакав вид сарадње парламентараца гарант сарадње националних парламената, а посебно одбора за европске послове, а Европа постоји баш зато што у њој има толико различитости и региона. Оцењено је да сваки регион може да решава своје проблеме, али предност ЕУ је у томе што уколико се појаве на том путу изазови, они се могу решавати на националном, али и европском нивоу. Посебни изазови са којима се регион Западног Балкана суочава јесте напредак у поглављима 23 и 24, а у расправи је било речи и о потреби децентрализацијe држава у Европи, сарадњи у региону са циљем проширења ЕУ на земље Западног Балкана.

Другог дана Конференције, 12. маја, одржана су два панела на којима се дискутовало о проширењу Европске уније и односу фискалне и монетарне политике ЕУ.

Модератори панела биле су Елвира Ковач заменик председника Одбора за европске интеграције Народне скупштине и проф. др Александра Томић, председница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава.

Присутнима су се обратили и Игор Шолтес, члан Европског парламента, Штефан Мушоиу, заменик председника Одбора за европске интеграције Представничког дома Румуније, Славица Шуманска Митева, чланица Одбора за ЕУ македонског Собрања, Сузана Грубјешић, генерални секретар Европског покрета у Србији, Гордана Чомић, потпредседница Народне скупштине РС, Верица Игњатовић помоћник министра финансија, Бранко Грегановић НЛБ Банка,Миодраг Костић представник МК Групе, Славко Царић, председник Извршног одбора Ерсте банка Србија.

Током дискусије говорило се о значају политике проширења Европске уније који је окарактерисан као двосмерни однос у којем свака страна треба да да свој допринос. Говорници су се, између осталог, дотакли и теме инвестирања земаља ЕУ у Србији и расположивости и искоришћености ИПАРД фондова .