Господине председниче, ваше Екселенције, цењене колеге, даме и господо, поштовани пријатељи,
Оно о чему желим данас да говоримо, је нешто чему смо сви ми сведоци уназад деценијама. Свима нам је позната чињеница, да од 70-тих година прошлог века доминира процес глобализације и јачање међузависности кључних актера различитих нивоа власти. Овај процес подразумева да многи изазови и проблеми, са којима се државе суочавају, превазилазе националне границе. Али глобализација носи са собом два супротна процеса, све већу повезаност и интегрисаност, а уједно тиме буди и жељу држава за очувањем своје посебности и сопственог идентитета.
У таквим околностима лидерство у 21. веку, треба да буде наставак и очување свега онога што је било добро у претходном времену, ослобођено од лоших и болних историјских искустава. Када се за некога каже да је лидер, то значи пре свега да је визионар, онај који је окренут будућности, са свежим идејама и решењима, ојачан поверењем грађана. Такође, лидер је и онај који је препознат као такав међу другим лидерима. Тиме се на неки начин осигурава двострука потврда лидерства. На међународном плану стиче се значајан углед у кључним институцијама и центрима одлучивања. На унутрашњем плану лидер је онај који са пуном одговорношћу покреће иницијативе у моменту када оне, не добијају у потпуности подршку јавног мњења, јер бескомпромисно излажење у сусрет свим очекивањима нарушава суштину лидерства. Лидер je особа која сопственим ауторитетом спроводи постављене циљеве, који нису увек популарни у друштву. То је терет и одговорност са којим се суочавају они који предводе, а нешто што није увек карактеристично за земље југоисточне Европе.
Даме и господо, поштовани пријатељи,
Република Србија је у протеклом периоду на унутрашњем и спољно- политичком плану повлачила потезе који представљају раскид са досадашњом политиком одлучивања, која се пре свега огледа у приступу решавању проблема по принципу «одмах и сада», не остављајући их у наслеђе нашој деци. Посвећени смо идеји да дијалог и међусобно разумевање представљају једини иструмент, који нам обезбеђује мир и стабилност у региону, уз поштовање међународног права и свих обавеза које из тога проистичу.
Иако суочени са противљењем дела домаће јавности, Влада и Скупштина Републике Србије чине тешке компромисе, како би започнели процес решавања проблема који нас оптерећују дуги низ година, а све у циљу нормализације живота свих грађана. Та нормализација пре свега значи поштовање основних људских права, безбедност али и право на заштиту свог националног и верског идентитета и неповредивост имовине.
Србија се такође залаже за све видове регионалне сарадње, учествујући у институционализованим процесима, али и у грађанским иницијативама, попут Игманске иницијативе, посебно интересујући се за модел Нордијске сарадње, који би у одређеним аспектима био прихватљив и за земље Западног Балкана. Наш идеал блиске сарадње, економске али и политичке, покреће нас да пружимо руку свима, да се окренемо будућности поучени искуствима из прошлости и грешкама које се не смеју поновити.
Свесни смо да пут који смо изабрали није лак, јер чланство у Европској Унији не представља само право већ и обавезу. Кроз законодавну активност парламента, његову надзорну функцију али и активности Владе и правосуђа, настојимо да успоставимо савремено друштво и систем једнаких вредности, не чинећи то само због приближавања Европској Унији, већ превасходно због унапређења животног стандарда свих наших грађана у будућности. Враћање поверења у институције, путем борбе против корупције и организованог криминала, коју спроводимо применом принципа нулте толеранције, представља дуг процес али и најбољи начин да обезбедимо сигурност и просперитет коју наши грађани очекују од одговорне власти. Шта је ЕУ за нас, морамо да будемо свесни да ЕУ није филм о Харију Потеру.
Овом приликом желим пре свега да се осврнем, на изазове у 21. веку, на оно што сваког лидера очекује као задатак у односу на оно што је затекао и у односу на постављени циљ. Лидер 21. века, је онај који поседује вештину доброг одмеравања реалности и могућности и који је свестан да су само у заједништву, „реално“ и „могуће“, ближе једно другом. У том смислу лидерство на Балкану представља неисцрпан извор могућности јер се деле заједничка прошлост, садашњост и будућност, али и географски простор, који је без обзира на несумњиве специфичности сваке земље, ипак недељив у заједничким циљевима, жељама и тежњама. Будућност какву сви ми овде на Балкану прижељкујемо, није будућност подела, већ будућност трајног мира и поверења. То је контекст у коме Република Србија посматра процесе унапређења сарадње, регионалног помирења, стабилности и развоја. Али то помирење мора да буде искрено. Поткрепљено реалним и одрживим акцијама, што сада није случај.
Иницијатива је прерогатив и начин заузимања лидерске позиције у 21. веку. Легитимитет преузимања иницијативе мери се општим добром, стабилношћу, унапређењем заједничких вредности, али пре свега вођењем путем примера. Лидер је онај који сопственим поступцима и најбољим праксама привлачи друге и храбри их на сарадњу.
Државе на Балкану су суседи који се добро познају, с тога мислим да је неопходно да ми као лидери, развијемо партнерски однос, однос поверења који ће резултирати, сигуран сам, испуњењем многих заједничких циљева и уједно се спонтано преносити на грађане свих земаља у региону. Тада ће наслеђе прошлости остати тамо где му је и место, смештено у прошлост. Данас морамо да размишљамо о заједничком настипу наших компанија на трећим тржиштима, о прекограничној сарадњи, сарадњи државних органа, локалних самоуправа.
Оваква слика региона у будућности ће бити и јасна порука лидерима на међународној сцени да је Балкан непресушан извор идеја и поуздан партнер у међународној политици, који је након свих искустава спреман да их подели са онима којима проналажење сопствене истине, мира и помирења тек предстоји.
На крају, желим да истакнем да морамо бити свесни одговорности, да одлуке које сада доносимо, креирају нашу заједничку будућност.
Хвала вам на пажњи!