Народна скупштина Републике Србије / Активности / Детаљи активности

21. децембар 2016. Представнице Женске парламентарне мреже са представницама невладине организације Астра
Среда, 21. децембар 2016.
Женска парламентарна мрежа као посредник у односу државе и невладиног сектора у циљу стварања ефикасног законодавног оквира о трговини људима
Представнице Женске парламентарне мреже састале су се у Дому Народне скупштине са представницама невладине организације Астра која се бави проблемом трговине људима.
Координаторка Женске парламентарне мреже Марија Обрадовић поручила је да се о овој теми мора говорити и да je добро што цивилни сектор као коректив власти и посланице имају јединствени став о изналажењу ефикасног институционалног механизма за решавање овог друштвеног проблема. Обрадовић је нагласила да је добро унапредити постојећи, иначе квалитетан законодавни оквир који третира тему трговине људима у оној мери која би омогућила његову најадекватнију примену.
Директорка центра и Координаторка програма превенције и едукације Марија Анђелковић и Ивана Радић упознале су чланице са делокругом рада Астра организације, која се поред свих облика трговине људима, нарочито женама и децом, бави и ефикасним потрагама за несталима, заштитом након проналаска и њиховом реинтеграцијом у друштво. Како су истакле, на основу статистике, у претходном периоду јавио се повећан број случајева интерне трговине људима, трговине деце, али и случајева мушкараца, жртава радне експлоатације. Своје обраћање предстaвницама парламента закључиле су да тај проблем треба третирати као приориотетан било да се ради о сексуалној, радној експлоатацији или принуди на усвојење, и у складу са тим изнаћи најбоље законско решење.
Представнице организације Астра предложиле су измене и допуне Кривичног законика, односно чланова којима би се регулисала питања одлучивања судова о имовинско-правном захтеву жртве у кривичном поступку, као и њиховом обавезном обавештавању о стању притвора осумњиченог. Поред овога, нагласиле су да је организација направила модел Закона о компензацији, рађен по угледу на закон који су донеле неке земље из региона. Поменути закон предвиђа оснивање Фонда за компензацију из кога би се финансирала правна, медицинска или било која друга помоћ неопходна жртвама. Према њиховим проценама, средства која би се у просеку издвајала за Фонд, износила би око 50 000 евра годишње за све жртве, а била би прикупљана већим делом из алтернативних извора попут средстава од опортунитета, одузете имовине стечене криминалом и слично.
Чланице Женске парламентарне мреже сложиле су се око тога да је неопходно интензивирати рад, како са државним органима тако и невладиним организацијама по питању трговине људима, и закључиле да је велика заинтересованост за ову тему знак да ће се залагати за стварања ефикасног законодавног оквира из ове области.
Додале су и да ће Женска парламентарна мрежа бити посредник у комуникацији између надлежних органа и организација цивилног друштва по питању измена и допуна законодавног оквира, као и да ће у наредном периоду поднети иницијативу за организовање јавног слушања, чиме би се омогућило активно укључивање свих релевантних чинилаца у процес, информисала јавност и подигла свест о овом проблему, у циљу његовог адекватног решавања.
Директорка центра и Координаторка програма превенције и едукације Марија Анђелковић и Ивана Радић упознале су чланице са делокругом рада Астра организације, која се поред свих облика трговине људима, нарочито женама и децом, бави и ефикасним потрагама за несталима, заштитом након проналаска и њиховом реинтеграцијом у друштво. Како су истакле, на основу статистике, у претходном периоду јавио се повећан број случајева интерне трговине људима, трговине деце, али и случајева мушкараца, жртава радне експлоатације. Своје обраћање предстaвницама парламента закључиле су да тај проблем треба третирати као приориотетан било да се ради о сексуалној, радној експлоатацији или принуди на усвојење, и у складу са тим изнаћи најбоље законско решење.
Представнице организације Астра предложиле су измене и допуне Кривичног законика, односно чланова којима би се регулисала питања одлучивања судова о имовинско-правном захтеву жртве у кривичном поступку, као и њиховом обавезном обавештавању о стању притвора осумњиченог. Поред овога, нагласиле су да је организација направила модел Закона о компензацији, рађен по угледу на закон који су донеле неке земље из региона. Поменути закон предвиђа оснивање Фонда за компензацију из кога би се финансирала правна, медицинска или било која друга помоћ неопходна жртвама. Према њиховим проценама, средства која би се у просеку издвајала за Фонд, износила би око 50 000 евра годишње за све жртве, а била би прикупљана већим делом из алтернативних извора попут средстава од опортунитета, одузете имовине стечене криминалом и слично.
Чланице Женске парламентарне мреже сложиле су се око тога да је неопходно интензивирати рад, како са државним органима тако и невладиним организацијама по питању трговине људима, и закључиле да је велика заинтересованост за ову тему знак да ће се залагати за стварања ефикасног законодавног оквира из ове области.
Додале су и да ће Женска парламентарна мрежа бити посредник у комуникацији између надлежних органа и организација цивилног друштва по питању измена и допуна законодавног оквира, као и да ће у наредном периоду поднети иницијативу за организовање јавног слушања, чиме би се омогућило активно укључивање свих релевантних чинилаца у процес, информисала јавност и подигла свест о овом проблему, у циљу његовог адекватног решавања.