У уводној речи, председница ПФЕПС и Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава проф.др Александра Томић истакла је да су за Србију, као и за цео свет у овом тренутку, најзначајније велике осцилације у ценама понуде и тражње на светском тржишту енергије, нагли неочекивани скок цене гаса и електричне енергије, који се догодио у августу 2021. Годуине, а који су довели до великих промена у свим привредним сферама.

„Србија се успешно ухватила у коштац са решавањем тог проблема захваљљујући томе што је председник Републике Србије, учестовао и успешно окончао преговоре са Руском Федерацијом и ми данас имамо практично исту цену енергената у Србији“, нагласил је Томић.

Она је истакла да је циљ састанка да се сагледају могућности и правци решавања питања цена енергената и складиштења робних резерви.Нагласила је да је неопходно водити рачуна о трошковима тог прилагођавања, када су у питању климатске промене, као и о обавезама које имамо на основу билатералних и мултилатералних споразума, пре свега са Европаком унијом, енергетском заједницом, Руском Федерацијом и Евро-Азијском унијом.

Координатор за Србију на пројекту Отворени регионални фонд за Југоисточну Европу - Енергија, транспорт и заштита климе Светлана Бачанин нагласила је да је отворен Фонд за Југоисточну Европу који спроводи активности у области енергије, заштите климе и транспорта.

„Настављамо са радом са парламентима у региону и са Београдским фондом за политичку изузетност, фокус ће бити на јачању капацитета неформалних зелених посланичких група Југоисточне Европе, а на тему енергетских и транспортних циљева у складу са политиком Евроипске уније“, рекла је Бачанин.

Секретар Министарства рударства и енергетике Маја Матија Ристић подсетила је да је Република Србија потписница Париског споразума из 2015. године у којем су успостављени веома амбициозни циљеви у погледу политика обновљиве енергије, енергетске ефикасности и емисије гасова са ефектом стаклене баште.

„Поред тога Србија је и потписница Софијске декларације за Западни Балкан, позната као Зелена агенда и та два документа поредстављају значајан основ и не само обавезу Србије да ради на новим енергетским политикасма, већ је то и наша жеља да будемо лидери у региону у погледу будућих енергетских политика“, нагласила је Маја Матија Ристић.

На скупу су говорили и Љубинко Савић испред Привредне коморе Србије, Мирјана Јовановић из Београдске отворене школе, а на тему планиране инвестиције и Зелене обвезнице Ана Триповић, директор Управе за јавни дуг и Душан Чаркић из Министарство европских интеграција.

Састанак је спроведен уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу – ГИЗ у оквиру Отвореног регионалног фонда за Југоисточну Европу – Енергија, транспорт и заштита климе (ГИЗ ОРФ ЕТЦ).