Председница Одбора Весна Ракоњац је у уводном обраћању нагласила да ће се извештаји о стању миграната разматрати на месечном нивоу, како би имали праву слику о броју тражилаца азила, мигрантима и њиховoм збрињавању.

Драгана Савић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питањa, изнела је податак да је након састанка Европске комисије и Турске, када је и званично затворена Западно-Балканска рута, 18. марта ове године, забележен знатно мањи прилив миграната у односу на претходни период.

„Мигранти који су се затекли на територији Републике Србије у време затварања Балканске руте, њих око 1500, напустили су Србију, тако да до краја маја ове године у Републици Србији није било затечених миграната, али је зато у протекла два месеца уочен повећан тренд прилива илегалних миграната из Бугарске и Македоније“, истакла је Савић.

Она је изнела податак да се на граничном појасу Хоргош тренутно налази око 700 миграната, на Келебији око 300, а у прихватном центру у Суботици збринуто је око 500 миграната. Она је најавила да ће се у наредном периоду одржати састанак Бироа за координацију служби безбедности, а 20. јула Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питањa организоваће састанак на који ће бити позвани представници амбасада у Републици Србији и међународних заједница.

Емилија Јоксић из Управе граничне полиције, навела је да је Министарство унутрашњих послова у циљу спречавања илегалног прелажења државне границе уз помоћ кријумчара, предузело многобројне мере као што су потписивање Меморандума о сарадњи са Републичким јавним тужилаштвом у области кријумчарења људи и формирање сталне ударне групе у борби против кријумчарења људи.

„Ради спречавања илегалног преласка границе, појачане су полицијске снаге, формирани су стални безбедносни пунктови и дубина територије је појачана полицијским надзором службеника“, наглашава Јоксић.

Из Министарства здравља Весна Књегињић наводи да се то Министарство од самог почетка активно укључило у све активности здравствене заштите азиланата и миграната. Похвалила је учешће невладиног сектора које је, како наводи, било од великог значаја у пружању помоћи мигрантима. „Министарство здравља је, до сада, издвојило преко 95 милиона динара за здравствени надзор и здравствену заштиту и обављено је преко 65 хиљада прегледа миграната и азиланата“, истакла је Књегињић и додала да је на северу Србије, у зони према Мађарској граници, затечена ризично хигијенско-епидемиолошка ситуација, која је под контролом.

Милош Јанковић, заменик Заштитника грађана изнео је предлог да Министарство унутрашњих послова, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питањa, Министарство здравља, међународне организације и невладин сектор, сачини један свеобухватни извештај који се односи на стање миграната који долазе у Србију из суседних држава и као такав да се са релевантним подацима поднесе Одбору. „Дешавало се да мигранти буду физички злостављaни од стране органа у суседним државама и у таквом стању долазе на територију Србије“, навео је Јанковић.

Представница УНХЦР- а Франческа Бонели, истакла је да та организација стоји на располагању Републици Србији, како би се помогло у збрињавању миграната и азиланата и да су спремни да учествују у побољшању смештајних капацитета. Она сматра да је неопходно да што пре буде усвоје закон о азилу, који би био добар узор за друге земље.

Директор УНИЦЕФ-а Мишел Сен Лот захвалио се на одличној сарадњи са свим службама, а посебно на сарадњи са цивилним друштвом. Истакао је да је Србија приступила мигрантској кризи на позитиван начин у односу на друге земље. Препоруке које је изнео, односе се на побољшање приступа хуманитарних радника у свим прихватним центрима и обезбеђивање продуженог радног време пружаоцима услуга. Он је истакао, да је неопходно да здравствене службе прате епидемиолошко стање, да се у транзитним зонама обезбеде бољи санитарни услови, као и да се обезбеди да породице остану заједно. Такође, указао је на неопходност развијања политичког дијалога са другим земљама у области мигрантске кризе.

У наставку седнице формирана је Радна група за за представке и жалбе грађана.

Седници је председавала председница Одбора др Весна Ракоњац, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова Одбора: Миланка Јевтовић Вукојичић, Александра Малетић, Бранимир Ранчић, Владо Бабић, Љубица Мрдаковић Тодоровић, Драган Савкић, Јосип Броз, Марко Миленковић, Љупка Михајловска, Татјана Мацура, Гордана Предић, Милена Ћорилић, Бошко Обрадовић, Горица Гајић, Ђорђе Косанић и Енис Имамовић.