Председник Одбора Милимир Вујадиновић пожелео је добродошлицу гостима, речима да они заправо нису гости, већ пријатељи који су дошли у свој дом, Дом Народне скупштине:

„Сигуран сам да нашим сународницима никада није била потребнија помоћ Републике Србије нега сад, али и да никада нису могли више да се ослоне на Србију него данас“, рекао је Вујадиновић. Он је нагласио да председник Републике Србије Александар Вучић улаже велике напоре да са свим државницима у региону успостави и одржи добре однос, што се пресликава на однос Матице и Срба у региону, али и широм света.

Председник Одбора захвалио се потпредседнику Народне скупштине др Владимиру Орлићу на присуству седници Одбора, чиме се, како каже Вујадиновић, даје посебан значај раду тог тела.

Потпредседник Народне скупштине др Владимир Орлић захвалио се на могућности да у своје и у име Народне скупштине пожели добродошлицу присутнима, поручивши им да су дошли у своју кућу. Он је додао да није постојао увек на исти начин изграђен осећај према институцијама Србије, нити су те исте институције увек показивале исту врсту осећаја са своје стране, нити исту врсту пажње и жеље да се брину о својим сународницима.

„Од тренутка када је председник Републике постао Александар Вучић та промена се догодила и постала очигледна и многе од наших сународника изненадила и обрадовала, према речима епископа бихаћко-петровачког Сергија, пруживши доказе трајне љубави кроз вртиће, школе, путеве, храмове којима се нико није надао и којима су се обрадовали сви“, рекао је потпредседник Орлић. Он је нагласио да Србија има снаге и жеље и држи високо на листи приоритета потребу да се о свом народу стара где год да он живи.

Директор Српске куће у Подгорици Емил Лабудовић положај Срба у Црној Гори описао је кроз коментар једног посланика, који је чуо приликом једне посете Народној скупштини, а који је рекао да су данас Срби који летују у Албанији, сигурнији него они који летују у Црној Гори:

„Са горчином морам да признам да је то истина. Ми смо у Црној Гори угрожени од браће, односно од разбраће, који нас мрзе оном исконском каиновском мржњом“, рекао је Лабудовић.

Лабудовић је истакао да оно што Србима највише недостаје, чак више и од материјалне помоћи, је подизање духовне и културне свести о јединству српског народа. Лабудовић је рекао да ће у Црној Гори почетком наредне године бити извршен попис становништва, те апеловао на Србију да преко међународних фактора изврши притисак да тај попис буде законит.

Он је искористио прилику да изрази захвалност председнику Републике Србије Александру Вучићу на помоћи да се обезбеди 3,7 милиона евра, за отварање Српске куће у Подгорици, нагласивши да нико за Црну Гору и њен народ није урадио више од председника Србије, још од времена Краља Александра.

Млађан Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији, истакао је да је однос Републике Српске и Србије увек био добар, али да је у протеклих седам година на досада највишем нивоу. Нагласио је да помоћ Србије никада није изостала и да је немерљива у борби Републике Српске за очување националног идентитета, језика и културе. Он је говорио и о низу заједничких пројеката из области инфраструктуре, културе и уметности, који у значајној мери унапређују положај Републике Српске и истакао важност додатног јачања економске сарадње.

Срђан Јеремић, председник Заједничког већа општина Вуковар истакао је да на простору Славоније, Барање и Западног Срема, које је тесно повезано са Републиком Србијом, данас имамо очувану хомогену српску заједницу која у потпуности баштини своју традицију, културу, веру, обичаје, језик и писмо. Ипак он је указао на низ права, гарантованих Уставом Републике Хрватске која су ускраћена српској националној мањини, као што је право на запошљавање, употреба двојезичног језика и писма, школовање на српском језику.

Др Иван Бошњак, копредседавајући међувладиних мешовитих комисија за унапређење положаја мањина, говорио је о досадашњим активностима и постигнутим резултатима комисије које су допринеле положају мањина у региону. Он је нагласио да Србија жели и може да помогне мањинама у окружењу, као и у остатку света.

У наставку рада уследила је дискусија у којој су учествовали чланови Одбора.

Седници је председавао председник Одбора Милимир Вујадиновић, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова: Александар Чотрић, мр Јадранка Јовановић, Слободан Алавања, Горан Милић, Милан Ђурица, Сања Лакић, Младен Бошковић, Јанко Лангура, Наташа Љубишић, Миодраг Линта, Александар Марковић, Радован Тврдишић, Хаџи Милорад Стошић и Јустина Пупин Кошћал.