Одбор за смањење сиромаштва одржао је Десету седницу 30. јуна у форми јавног слушања о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о избеглицама и људским правима избеглица и интерно расељених лица.

Отварјући јавну дебату Снежана Стојановић Плавшић, председник Одбора за смањење сиромаштва је упозорила да у условима економске кризе постоји бојазан од удвостручења броја сиромашних грађана, а да ће избегла лица бити једна од најугроженијих групација. Због тога ће решавање питања избеглих и расељених лица бити један од највећих изазвова власти у Србији, додала је Стојановић Плавшић.

Потпредседница Народне скупштине Јудита Поповић је поздрављајући скуп, истакла да су право на становање и право на детинство два основна права која су угрожена ратом и избеглиштвом. Положајем деце и њиховим правима системски и свеобухватно се бави Народна скупштина. У том циљу је формирана Радна група за права детета, којом председава председница Народне скупштине Славица Ђукић-Дејановић, додала је потпредседница Поповић.

Шеф представништва УНХЦР у Србији Ленарт Коцалаинен, нагласио је да је главни фокус УНЦХР-а да се заврши поглавље избеглиштва у Србији и да се затворе колективни центри, те је Србија једна од пет земаља које су приоритет за решавање дуготрајне избегличке кризе. Он је рекао да су УНЦХР и Влада Србије преузеле озбиљне напоре да региструју оне који желе да се врате у покрајину и да је до сада ту жељу изразило 800 породица, а да је на косовској влади да обезбеди минималне услове за прихват тих лица.

У раду јавног слушања учествовали су и Волтер Келин, специјални представник ГС УН о људским правима ИРЛ, Бојан Анђелковић, помоћник министра зa Косово и Метохију, Томас Њоки, шеф политичке и информативне сектора Делегација Европске комисије у Србији, Данило Ракић, Група 484, Владимир Цуцић, комесар за избеглице Републике Србије и Владимир Петронијевић, УНДП консултант на пројекту "Укључивање цивилног друштва у процес креирања политике за смањење сиромаштва" финансираног од стране Европске комисије.

Током дебате, истакнуто је да у Србији има 97.000 регистрованих избеглица и око 200.000 интерно расељених, од којих велики број живи у сиромаштву. Учесници су се сложили да је процес повратка избеглих и расељених лица до сада био незадовољавајући, те је неопходно ангажовање међународне заједнице и организација, надлежних органа Републике Србије и других субјеката у стварању претпоставки за повратак. Поред потребе да се формира савет за права избеглих и расељених лица на нивоу Владе, посебно је констатовано да је потребно да се ускладе закони о социјалном становању и о избеглицама ради превазилажења проблема у вези са откупом стана, а препоручено је и да се што хитније донесе нови закон о избеглицама.