На састанку су учествовали представници 28 земаља чланица Европске уније, Европског парламента, као и земаља кандидата за чланство у Европској унији. Поред тога, као гости, учествовали су и представници Европске комисије, Европског савета, Норвешке, Швајцарске и Грузије. У делегацији Одбора за европске интеграције Народне скупштине Републике Србије били су Елвира Ковач, заменица председника Одбора и Жарко Мићин, члан Одбора.

На састанку су представљени приоритети малтешког председавања, а расправљало се о Програму Европске комисије за 2017 годину. Такође, утврђен је и предлог дневног реда за 57. Конференцију КОСАК, која ће бити одржана у мају ове године у Братислави.

Састанак су отворили председник Представничког дома Малте Анђело Фаруђа и председник Одбора за спољне и европске послове Представничког дома Малте Лучијано Бусутил.

Луис Греч, заменик премијера Малте и министар за европске послове и Едвард Замит Луис, министар туризма, представили су приоритете малтешког председавања Саветом Европске уније. Заменица председника Одбора за европске интеграције Елвира Ковач је у свом обраћању истакла је да је политика проширења која је била основа развоја ЕУ какву данас познајемо и једна од најуспешнијих политика Уније у последње време успорена. За земље проширења је важно да се одржи стабилност њиховог европског пута и да се препознају њихови напори. Додала је, да је улога земље која председава Саветом ЕУ за земље кандидате веома значајна, и истакла да су током словачког председавања отворена четири поглавља у преговорима Србије са ЕУ и да очекујемо да ће током председавања Малте бити настављен позитиван однос према процесу проширења. Обавестила је учеснике скупа да се нада да ће поглавља 26 (Образовање и култура), 20 (Предузетништво и индустријска политика) и 29 (Царинска унија) бити отворена крајем преговора. На крају се захвалила званичницима ЕУ који подстичу земље кандидате да испуњавају критеријуме за чланство, истичући да ће то бити основно мерило у односима са земљама Западног Балкана на путу у чланство у ЕУ.

Едвард Замит Луис, министар туризма, је навео да политика проширења није један од приоритета малтешког председавања али да то не значи да неће подржати напоре које државе кандидати, а нарочито Србија и Црна Гора, улажу да убрзају реформе и да наставе процес приступања Европској унији.

Програм рада Европске комисије за 2017. годину представили су Франс Тимерманс, први потпредседник Европске комисије, Данута Мариа Хубнер, председница Одбора за уставна питања Европског парламента и Бастиан ван Апелдорн, председник Одбора за европске послове Холандског сената. У свом обраћању Жарко Мићин је навео да је од почетка миграционе кризе Влада Србије изабрала проактиван приступ како би се обезбедила адекватна заштита и помоћ онима у невољи и показала спремност да се у границама својих могућности, суочи са ситуацијом великог прилива миграната. Истакао је да Србија испуњава све стандарде у погледу заштите миграната уз огромне напоре да мигрантима током боравка у Србији буде пружена адекватна помоћ, омогућен одговарајући прихват, привремени смештај, здравствена заштита, помоћ у храни и лековима, као и све информације о процедури азила уз пуно поштовање њихових људских права. Истовремено се чине напори на појачаној контроли границе и спречавању криминалних активности кријумчара и трговине људима.

Додао је да Србија нема могућности да прими велики број миграната. Финансијски, оволики прилив миграната је огроман изазов и терет за Србију, стога je неопходна координација активности и правовремена размена информација свих земаља на балканској рути о свим мерама и активностима које се спроводе по питању контроле граница, како би се благовремено припремиле и предузеле адекватне мере у складу са договореним. Потребно је интензивирати борбу против трговине људима, настојати да се искорене узроци кризе, ојачати сарадњу са земљама порекла ради перспективе реинтеграције, као и са првим земљама азила.

Изразио је уверење да смо сви заједно заинтересовани да се дефинише свеобухватно решење на нивоу Уније, које би укључило и дефинисање питања релокације миграната. Са пажњом и интересом пратимо напоре које све земље и институције Уније улажу на успостављању боље контроле и управљања избегличком кризом, изражавајући своју спремност да преузмемо део одговорности, укључујући и привремени смештај једног броја миграната, иако нисмо држава чланица. На крају је додао да се Србија у досадашњем поступању показала као кредибилан и солидан партнер и подвукао да ће Србија, као и до сада, одговорно сарађивати са Европском унијом и земљама чланицама.