Конференција се одржава у Народној скупштини Француске у Паризу, у организацији Комитета за миграције, избеглице и расељена лица Парламентарне скупштине Савета Европе.

Циљ конференције јесте да обезбеди платформу за политички дијалог између парламентараца земаља чланица Савета Европе и суседних земаља на које директно утиче тренутна миграциона криза, као и других интересних група у области избеглица и миграција. Учесници дискутују о посебним изазовима са којима су се суочиле земље првог азила, транзитне земље и земље крајње дестинације, о могућим краткорочним и средњорочним решењима, као и о изворним узроцима за повећање миграционих токова, одрживим решењима и сарадњи са земљама њиховог порекла.

Мехо Омеровић је у уводном делу упознао учеснике конференције са ситуацијом у Републици Србији када је реч о миграционим токовима. Том приликом он је истакао да, иако у основи транзитна земља, Србија испуњава све стандарде у погледу заштите миграната. Од почетка миграционе кризе Влада Републике Србије изабрала је проактиван приступ како би се обезбедила адекватна заштита и помоћ онима који су у невољи и показала спремност да се, у границама својих могућности, суочи са ситуацијом великог прилива миграната. Чине се огромни напори да мигрантима током боравка у Србији буде пружена адекватна помоћ, омогућен одговарајући прихват, привремени смештај, здравствена заштита, помоћ у храни и лековима, као и све информације о процедури азила, уз пуно поштовање њихових људских права. Истовремено се чине напори на појачаној контроли границе и спречавању криминалних активности кријумчара и трговаца људима. Даље је навео да Србија улаже максималне напоре да све мигранте региструје, узме им биометријске податке и омогући им ефикасан приступ систему азила, али да готово сви они не желе да затраже азил у Србији. Истакао је и одређене проблеме са којима се сусрећемо, а који произилазе из кључног питања да ли Европа прави разлику између миграната који имају право да затраже азил у ЕУ и оних који на то право немају. На крају је закључио да несумњиво постоји потреба доношења заједничке политике или платформе активности у вези тренутних миграција. Први корак је свакако развијање хуманитарног приступа, што подразумева предузимање мера и акција, које би биле усмерене на овај проблем како би се предупредили миграциони токови, али и како би се мигрантима обезбедило поштовање људских права.

На конференцији су учествовали и народни посланици Александар Сенић и Жарко Обрадовић, чланови Комитета за миграције, избеглице и расељена лица Парламентарне скупштине Савета Европе.