Посета је иницирана од стране Одбора за европске послове Парламента Мађарске а у циљу реализације активности дефинисаних Оквирним споразумом о партнерству између Парламента Мађарске и Народне скупштине Републике Србије, који су 5. јула ове године потписали председници два парламента.

На састанку са потпредседником Парламента Мађарске Иштваном Јакабом истакнуто је историјско пријатељство и значај свеукупних билатералних односа две земље, уз посебан нагласак на одличну сарадњу два парламента. И. Јакаб је рекао да чињеница да у обе државе живе националне мањине Срба и Мађара су нераскидива спона наших међусобних односа. Истакнута је велика подршка Мађарске на путу европских интеграција Србије, са намером да се она још више оснажи у наредном периоду, на политичком и административном нивоу. Председница Одбора Е. Ковач се захвалила на досадашњој подршци и истакла да је Србија и њен народ осећају пријатељство мађарског народа, као и подршку Мађарске у међународним организацијама, конференцијама и форумима, а посебно у институцијама ЕУ. Истакла је да није случајно што је стратешки споразум о партнерству два парламента потписан у јулу о.г., чему ће поред данашње посете Одбора допринети и најављена посета парламентарне Групе пријатељства Мађарска и Србија следеће недеље на челу са председником П. Рајићем и потом узвратна посета спољнополитичког одбора Парламента Мађарске Народној скупштини Републике Србије до краја децембра.

У разговору са председником Одбора за европске послове Ричардом Хоршчиком и члановима Одбора пренета је подршка преговорима о чланству са ЕУ и истакнуто да он лично, као и чланови Одбора за европске послове, увек и на сваком месту, истичу подршку европском путу Србије. Р. Хоршчик је навео да је у септембру ове године потписан стратешки споразум две владе о сарадњи, и да је то круна међусобних билатералних односа који никада пре нису били на овом нивоу. Чланица Одбора за европске послове мађарског Парламента Х. Јухас је истакла спремност да подржи своје српске пријатеље у процесу европских интеграција и у том светлу истакла да се може утицати и на поједине скептичне земље по питању проширења, кроз сарадњу у оквиру Вишеградске групе. Р. Хоршчик је понудио конкретну помоћ мађарског Парламента кроз твининг програме, и остале пројекте техничке помоћи који би омогућили сарадњу два парламента на политичком и административном нивоу, у смислу јачања неопходних капацитета у процесу приступања ЕУ.

Е. Ковач је чланове Парламента Мађарске упознала са процедуром измене Устава која је у току, о чему ће се грађани изјаснити на референдуму који ће бити одржан 16. јануара. Е. Ковач је истакла да је потребно да Европска комисија уобличи начин примене нове методологије на преговарачки процес за чланство Србије у ЕУ, али и дефинише улогу парламената Западног Балкана о дебати о будућности Европске уније. Она је истакла да су констатоване све оцене и препоруке наведене у Извештају Европске комисије о Републици Србији за 2021. годину, а које се односе на рад Народне скупштине, као и да је Извештај представљен на седници Одбора а потом се о њему расправљало у пленуму Народне скупштине. Информисала је да је Народна скупштина активно укључена у реализацију друге фазе Међустраначког дијалога уз посредовање Европског парламента, у сврху побољшања парламентарних стандарда и постизања широког међупартијског и друштвеног консензуса о реформама везаним за приступање Србије Европској унији, али и побољшања изборних услова који ће се одржати у априлу следеће године. Е. Ковач је истакла да је сигурна да ће Мађарска подржати Србију за отварање кластера до краја године, али и да очекује да ће свих 27 држава чланица ЕУ дати зелено светло. Осврнула се на положај националних мањина у Србији, и истакла да се често неосновано у документима институција ЕУ може наћи констатација да мањине у Војводини имају више права од мањина које живе у другим деловима Србије.

Делегација Одбора за европске интеграције састала се и са државним секретаром у Министарству правде Оскаром Окрошем и државним секретаром у Министарству спољних послова и трговине Петером Старајем, и у тим разговорима било је речи о процедури за измену Устава и предстојећем референдуму, али и о спроведеним реформама у области владавине права и координацији спољне и безбедносне политике.

Д. Стојковић је на састанку са О. Окрошем истакла да је сарадња две земље достигла историјски максимум, и да је она највећим делом резултат одличне сарадње два председника А. Вучића и В. Орбана. Истакла је значај који Србија придаје Вишеградској групи и улози коју Мађарска има у том формату сарадње као председавајућа земља. Истакла је да је у региону Западног Балкана на иницијативу председника Вучића покренут пројекат регионалне сарадње ”Мали Шенген”, и која сада носи назив “Отворени Балкан” којa има за циљ олакшавање увоза, извоза и кретања роба на Западном Балкану, као и слободан приступ тржишту рада и заједничком деловању у случају катастрофа. Истакла је важност пројекта изградње пруге Београд- Будимпешта и чињеницу да је Мађарска веома значајан економски и спољнотрговински партнер Србије.

На састанку са држаним секретаром у Министарству спољних послова и трговине Петром Старајем чланови Делегације су разговарали о значајнима аспектима спољно-политичке и безбедносне сарадње две земље, као и регионалним проблемима који би у неком тренутку могли довести до дестабилизације Западног Балкана. П. Старај је истакао да је Србија прешла дугачак пут и да је сада време да се направе конкретни помаци на путу европских интеграција, односно да се отвори кластер током словеначког председавања ЕУ. П. Рајић је истакао да европски пут Србије води преко Мађарске, и да искрено верује у пројекат уједињене Европе као истински пројекат мира и стабилности. Ипак, постоје проблеми двоструких аршина ЕУ када су у питању нерешена питања на Балкану. Истакао је да га радује што и обични грађани могу да осете добробити одличне сарадње наше две земље, што је велика заслуга председника Орбана и Вучића, али и политичких активности Српске напредне стране и Савеза војвођанских Мађара. Истакао је да је Србија веома заинтересована да се криза у БиХ реши тако да БиХ буде успешна држава у којој ће српски народ, који чини посебан ентитет, имати загарантована своја права. П. Старај је истакао да Мађарска снажно подржава Србију, да се залаже за инволвирање свих заинтересованих страна у решавању проблема у БиХ, као и да је сваки пут остала уздржана када је у питању захтев Приштине за пријем у међународне организације, на чему се наша делегација посебно захвалила.

На свим састанцима мађарска страна је истакла недвосмислену подршку европском путу Србије, која није само декларативна већ конкретна и принципијелна. Са обе стране је истакнуто да су свеукупни билатерални односи две земље на највишем нову, и изражена је нада да ће се таква динамика сарадње наставити и након избора који ће се у обе земље одржати на пролеће следеће године.