Делегација Мониторинг комитета Парламентарне скупштине Савета Европе, у којој су били коизвестиоци за Србију Анреас Грос и Давит Харутинијан, водили су данас у Дому Народне скупштине одвојене разговоре са представницима владајуће коалиције у Народној скупштини и представницима посланичких група Либерално демократске партије, Демократске странке Србије, Нове Србије, Српске радикалне странке и Посланичке групе мањина.

Циљ посете Народној скупштини био је да се чланови Мониторинг комитета непосредно информишу о напретку Републике Србије у процесу испуњавања обавеза проистеклих из приступања и чланства у Савету Европе, пре свега о обавезама које Народна скупштина Републике Србије у том погледу треба да испуни у 2010. години.

Колико је Парламент спреман и у могућности да појача активности како би се убрзао процес приближавања Србије Европској унији било је једно од питања које Андреас Грос поставио у разговору са представницима владајуће коалиције у Народној скупштини у којем су учествовали Нада Колунџија, Бранко Ружић и Жељко Ивањи.

Председница Посланичке групе За европску Србију Нада Колунџија је подсетила да је у прошлој години Народна скупштина остварила око 70 одсто обавеза, захваљујући успостављању нових правила процедуре и сагласности парламентарних странака о најважнијим активностима Парламента. Посебно је нагласила да Народна скупштина има капацитет да испуни своје обавезе и да ће у овој години приоретет у раду Парламента бити усклађивање правног система са стандардима Европске уније. У том циљу Народна скупштина и Влада заједно разматрају могућност да се формира посебна служба која би се бавила усклађивањем закона и за тај посао ће бити потребно ангажовати стручне експерте, рекла је Нада Колунџија.

Одговарајући на питање када ће народни посланици, а не политичке партије, постати власници посланичких мандата, Жељко Ивањи је рекао да је, и без промене Устава Републике Србије, питање мандата могуће регулисати изменом изборних закона, а Нада Колунџија је изнела уверење да ће се, с обзиром на динамику рада, сви изборни закони наћи у Парламенту до краја 2010. године.

У име Посланичке групе Либерално демократске партије, са гостима из Европе разговарао је Ненад Прокић. Он је, говорећи о стању српског друштва, рекао да је брз опоравак у Србији тешко остварив и да друштво нема снаге да се опорави сопственим снагама. По његовој мишљењу, Парламент је најбоља институција у Србији, јер је његов рад јаван, а Владу Републике Србије је оценио као проевропску, што је у овом тренутку за Србију најважније. ЛДП је подржао доношење измена Закона о информисању, јер је то било боље решење него да Влада изгуби подршку, рекао је Ненад Прокић и додао да је сада највећа подршка да контролишемо законодавни систем, посебно законе који се тичу европских интеграција, али да за тај посао немамо довољно стручњака.

Делегација Мониторинг комитета ПССЕ разговарала је и са представницима Посланичке групе Демократска странка Србије Милошем Алигрудићем и Николом Лазићем и представницом Посланичке групе Нова Србија Александром Јанковић.

На састанку се разговарало о актуелној политичкој ситуацији у Србији, активностима Народне скупштине, раду Владе, ситуацији у медијима у Србији, као и о економској ситуацији и нарастајућим социјалним тензијама.

Председник Посланичке групе ДСС-а Милош Алигрудић изнео је више примедаба на начин на који се примењују одредбе Пословника Народне скупштине у току пленарних седница, истакавши да се на тај начин онемогућава опозицији да изнесе своје ставове у односу на предложена законска решења о којима се расправља. Он је додао и да нема дијалога између позиције и опозиције, као и да се законски предлози опозиционих посланичких група до сада никада нису нашли на дневном реду седнице Народне скупштине.

У разговору је оцењено да Влада не ради на решавању питања економског развоја земље, а посебну пажњу саговорници су посветили узроцима социјалног незадовољства, који се огледају у економским проблемима и последицама лошег приватизационог процеса.

Председник Посланичке групе ДСС-а истакао је да је актуелни медијски закон у Србији антидемократски и да није у складу са стандардима Савета Европе и оценио да недавни реизбор судија представља чистку политички неподобних судија. Он је додао да је Посланичка група ДСС-а става да треба завршити мониторинг процес, истакавши да се ДСС залаже за решавање наведених проблема у друштву у оквирима Савета Европе. Када је у питању процес европских интеграција, истакнуто је да се Посланичка група ДСС-а залаже за улазак целовите Србије у Европску унију.

Представници Посланичке групе Српске радикалне странке, народни посланици Наташа Јовановић и Филип Стојановић, разговарали су са делегацијом Мониторинг комитета ПССЕ, који су се интересовали како Српска радиклана странка види политичку ситуацију у Србији, као и како процењују рад Владе.

Наташа Јовановић је подсетила да је Српска радикална странка на последњим парламентарним изборима 2008. године добила 78 мандата и да је узимањем 21 мандата и стварањем нове политичке странке створена ситуација која не одражава вољу грађана изражену на изборима. Тиме је прекројена изборна воља грађана, истакла је Јовановићева и додала да се став Српске радикалне странке по том питању неће мењати, као и да ће се СРС и даље залагати за пропорционални изборни систем. Она је указала на то да су многи донети закони непотпуни и да су одређени чланови тих закона у супротности са Уставом. Јовановићева је упознала известиоце ПССЕ и са тешком социјалном и економском ситуацијом у земљи, истакавши да је присутна и ескалација корупције у земљи, која у будућности може да промени политичку слику Србије.

Председник Посланичке групе мањина Балинт Пастор и народни посланици Риза Халими и Есад Џуџевић разговарали су са делегацијом Мониторинг комитета, као представници мањина у Србији. У разговору је истакнуто да је Парламент усвојио Закон о утврђивању надлежности Aутономне покрајине Војводине и Статут АП Војводине, што је оцењено као добар правац у децентрализацији Србије. Такође, Народна скупштина је донела и Закон о националним саветима националних мањина, као и Закон о култури и Закон о уџбеницима и другим наставним средствима, што је оцењено као напредак у правцу побољшања мањинских права у Србији. Пастор је указао и на проблем званичне употребе језика националних мањина, истакавши да је потребно донети нови Закон о службеној употреби језика. По оцени представника националних мањина, реформом судства и усвајањем сета закона из области правосуђа, појавили су се проблеми у области судства, јер је смањен број првостепених судова са 138 на 34 првостепена суда и нису узете у обзир специфичности вођења процеса на језицима националних мањина. За ове законе, као и за Буџет за 2010. годину, представници мањина нису гласали, јер сматрају да усвојени Буџет није у складу са Уставом, нагласио је Пастор. Представници мањина су указали делегацији Мониторинг комитета да је велики проблем и недовољна присутност представника националних мањина у државним органима, као и недовољно финансирање државе у областима образовања, културе и информисања.