На састанку су учествовали представници 28 земаља чланица ЕУ, Европског парламента, Европске комисије и Европског савета, као и земаља кандидата за чланство у ЕУ. У делегацији Одбора за европске интеграције Народне скупштине Републике Србије биле су Елвира Ковач, заменица председника Одбора и чланице Одбора Гордана Чомић и Душица Стојковић. Теме о којима се расправљало на 57. састанку КОСАК-а биле су: Председавање Малте Саветом Европске уније, Улога националних парламената у будућности Европске уније, Исход референдума Уједињеног краљевства - тренутно стање, Ширење плаве економије - ка одрживијој интегрисаној поморској политици ЕУ, Миграције - борба против кријумчарења и трговине људима и успостављање хумане политике ефективног повратка и реадмисије.

Састанак је отворио председник Представничког дома Малте Анђело Фаруђа, који је указао на бројне изазове са којима се Европска унија суочава, наглашавајући значај парламентарног дијалога, док је Џорџ Вела, министар европских послова Републике Малте, представио резултате који су постигнути у претходних пет месеци председавања Малте Европској унији, у оквиру шест кључних приоритета: јединствено тржиште, безбедност, миграције, социјална инклузија, европско суседство и поморска политика. Вела је такође указао на значај поштовања европског пута земаља Западног Балкана, без којих, како је навео, Европска унија не може бити комплетна, истичући неопходност холистичког приступа свим питањима.

Говорећи у оквиру прве теме - Председавање Малте Саветом Европске уније, шефица делегације Одбора за европске интеграције Народне скупштине Републике Србије Елвира Ковач, похвалила је председавање Републике Малте, која је показала да верује у европски пројекат и јединство Уније, подржава европске интеграције земаља Западног Балкана и представља ослонац по питању преговарачког искуства са ЕУ и пружања експертске помоћи. Присутне је обавестила о напретку Републике Србије у преговарачком процесу са Европском унијом и да су вредности попут демократски устројеног друштва, стабилних институција, поштовања људских и мањинских права, владавине права итд. препознате као неопходност која би Републици Србији омогућила да има модерно, стабилно, развијено друштво, па ће сви будући напори и даље бити усмерени ка чланству у ЕУ, иако, нажалост, Политика проширења у овом тренутку не представља приоритет, због актуелних изазова са којима се ЕУ суочава.

Франс Тимерманс, први потпредседник Европске комисије, Мејред Мекгинис, прва потпредседница Европског парламента и Марина Берлингијери, чланица Одбора за политике Европске уније Доњег дома Парламента Италије, изнели су своја становишта у оквиру теме која се тицала улоге националних парламената у будућности Европске уније. Посебан акценат је стављен на Белу књигу Европске комисије, као документ који може бити референца за сагледавање ситуације у сопственој земљи, унапређивање протока информација између националних парламента и институција ЕУ, транспарентност као основно обележје сарадње, јачање улоге националних парламената у одлучивању на европском нивоу посредством механизама „жуте карте“ и „зелене карте“, јер се само на тај начин може адекватно изборити са опасностима од фрагментације и распадања институција и обновити поверење грађана у Европску унију.

О улози националних парламента у будућности ЕУ, представљајући делегацију Републике Србије, говорила је и Гордана Чомић, која је истакла да политика треба да буде посао о људима и за људе, а самим тим и улога националних парламената томе аналогна. Додала је да су грађани несрећни због различитих дефиниција система, осећају да је будућност неизвесна и нису спремни да одустану од перцепције коју имају о парламентарцима и политици уопште. Парадигма европске идеје и националних парламената више не постоји, као да је заборављена лепота европске идеје и шта она у ствари значи. Закључила је да је потребна нова парадигма, која не може бити успостављена без улоге националних парламената и дефинисања политике као посла у коме су људи најважнији.

Тема миграција је привукла пажњу највећег броја говорника, а нека од доминантних питања, о којима су изнети различити, некад и опречни ставови, била су: борба против кријумчарења и трговине људима, пораст броја деце без пратње и жена миграната, које су такође рањива категорија и често жртве злостављања, имплементација делотворне, хумане политике повратка и реадмисије, обезбеђивање боље информисаности миграната, утврђивање идентитета, безбедност граница итд.

Душица Стојковић је узела учешће у овој теми, подсећајући да је Србија једна од земаља које су највише биле погођене избегличком и мигрантском кризом, током које је играла активну и конструктивну улогу и сарађивала са суседним земљама и државама чланицама, у исто време управљајући токовима мешовитих миграција, као и да се улажу значајни напори како би се осигурало да држављани трећих земаља добијају склониште и хуманитарну помоћ уз подршку ЕУ и међународну подршку. Присутне је информисала о низу мера које је Влада Републике Србије усвојила, укључујући и организовање Заједничких снага војске и полиције и о значајним резултатима који су постигнути, а да је посебан акценат стављен на организовање помоћи и подршке малолетним мигрантима у систему социјалне и породичноправне заштите.