Народна скупштина Републике Србије / Активности / Детаљи активности
Четвртак, 23. фебруар 2017.
Девета седница Одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва
На седници одржаној 23. фебруара, Одбор је разматрао питање актуелног стања у збрињавању тражилаца азила – миграната.
Председница Одбора др Весна Ракоњац обавестила је присутне на почетку седнице да је 20. и 21. фебруара одржана седница Одбора ван седишта у Суботици, на којој је било речи о актуелној ситуацији по питању мигрантске кризе у Србији. Како је истакла, чланови Одбора обишли су Прихватни центар за мигранте у Суботици и том приликом констатовали да су смештајни капацитети око 200 места, са три оброка дневно и да су услови боравка задовољавајући. Што се безбедносне ситуације тиче, Ракоњац је додала да није било инцидената у којима су учествовали мигранти, као и да постоје тимови људи који су задужени за пружање психолошке помоћи смештеним лицима. Оно на шта је скренула пажњу су деца мигранти без пратње, у смислу спајања са породицом и образовања.
Државни секретар Ненад Иванишевић истакао је да тренутно у Републици Србији борави између 6 и 8 хиљада миграната. Додао је да су предузете мере и по питању дислоцирања група миграната са подручја око Железничке станице у Београду, те да је отворен нови прихватни центар у Обреновцу, у коме борави 600 миграната. Иванишевић је најавио и потписивање споразума са Европском унијом, којим ће Унија обезбедити Србији 6 милиона евра за спровођење поступка добровољног повратка лица у земље порекла, при чему је већ њих 70 из прихватног центра у Прешеву изразило намеру о томе. Иванишевић је посебно нагласио да Република Србија апсолутно поштује сва међународно загарантована права миграната који бораве у Србији и да је Србија једина земља која није примењивала силу према овим лицима.
Миланка Милошевић из Канцеларије за азил изнела је податак да је у периоду од 1. јануара, закључно са 22. фебруаром ове године, од 1359 мигранта њих 999 изразило намеру да затражи азил у Србији, док је свега 69 лица заиста и поднело захтев. Обавестила је присутне да је Канцеларија извршила профилисање лица из прихватних центара и центара за азил о заинтересованости да уђу у поступак за добијање азила. Како је рекла, 99 одсто тих лица нема намеру да остане трајно у Србији. Милошевић је додала да су представници Канцеларије обишли и центар за азил у Сјеници и да је уз подршку преводилаца УНХЦР поднето 30 захтева за азил. Што се тиче повећања капацитета саме Канцеларије, у току је поступак за упошљавање 14 инспектора који ће водити сам поступак азила. На крају је додала и да је Нацрт закон о азилу и привременој заштити завршен, да је усвојен и од стране Европске комисије и да је спреман за скупштинску процедуру.
Милош Јанковић, заменик Заштитника грађана нагласио је да је сарадња овог независног државног органа и свих релевантних државних институција значајно унапређена по овом питању. Похвалио је то што је Србија једна од ретких земаља која мигранте не лишава слободе, али и указао на потребу повећања безбедности миграната унутар самих прихватних центара.
Џон Ендру Јанг из УНХЦР-а је рекао да је импресиониран начином поступања Србије према мигрантима. Указао је на питање интеграције лица која ће остати у Србији и додао да ће УНХЦР наставити да пружа подршку Србији по свим питањима.
Мишел Сен Лот, директор УНИЦЕФ-а истакао је да је од изузетног значаја образовање деце миграната којих има око 2000, школског узраста. Нагласио је да захваљујући напорима Министарства просвете, науке и технолошког развоја које је усвојило модел инклузије ове деце у школски систем Србије, 50-оро деце миграната почело је да похађа школе у Београду. Што се тиче социјалне заштите, Сен Лот је похвалио Министарство здравља које је омогућило пет посета патронажних сестара мајкама и новорођенчадима, као и право на вакцинацију деце, у складу са календаром имунизације у Републици Србији.
Љубомир Миладиновић, испред Црвеног крста Србије, између осталог је истакао да у оквиру Црвеног крста Србије функционише „Служба за тражење“ кроз коју се омогућава мигрантима проналажење и комуникација са члановима породице и пријатељима. Миладиновић је истакао да је било 49 случаја проналажења у Србији, док су 24 случаја била прекогранична.
Представници цивилног друштава указали су на добру сарадњу са државним институцијама и релевантним међународним организацијама у циљу решавања мигрантске кризе у Србији. Соња Тошковић из Београдског центра за људска права истакла је потребу детаљније идентификације правног статуса свих лица која бораве на територији Републике Србије и додала да ће у том смислу Центар и у 2017. години наставити да пружа бесплатну правну помоћ овим лицима, док је Донка Бановић из удружења „Помоћ деци“ додала да би у наредном периоду требало радити на обуци просветних радника како би на најадекватнији начин била спроведена интеграција деце миграната у друштво.
На крају седнице, чланови и учесници су се сложили у оцени да су редовни састанци и извештаји на месечном нивоу добра пракса која ће се и у наредном периоду наставити истом динамиком.
Седници је председавала председница Одбора др Весна Ракоњац, а присуствовали су чланови и заменици чланова Одбора: Драган Савкић, Прим. др Бранимир Ранчић, Горица Гајић, др Светлана Николић Павловић, Јелена Вујић Обрадовић, Бојан Торбица, Милена Бићанин, Прим. др Владо Бабић, Милена Ћорилић и Марија Јањушевић и народни посланик Србислав Филиповић.
Одбори везани за ову активност
Видео (1)
Четвртак, 23. фебруар 2017. | Девета седница Одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва 23.02.2017.