Чланови Одбора за индустрију су, на седници од 26. марта, разматрали Предлог одлуке о давању сагласности на Финансијски план Агенције за енергетику Републике Србије за 2010. годину и Информацију о стању у грађевинској индустрији Србије.

Седници су присуствовали представници Савета Агенције за енергетику, Министарства животне средине и просторног планирања, Привредне коморе Србије, Уније послодаваца, Синдиката Независност, Самосталног синдиката радника грађевинарства и Инжењерске коморе.

Финансијски план Агенције за енергетику Републике Србије за 2010. годину члановима Одбора представио је председник Савета Агенције Љубо Маћић, као и делокруг рада и актуелне проблеме са којима се Агенција суочава.

Након расправе чланови Одбора су прихватили већином гласова Предлог одлуке о давању сагласности на Финансијски план Агенције за енергетику Републике Србије за 2010. годину и упутили је Народној скупштини на усвајање.

У расправи о Информацији о стању у грађевинској индустрији Србије представница Министарства животне средине и просторног планирања навела је да је Министарство имало увид у предлоге мера за опоравак грађевинарства које је дала ПКС, као и да је Влада овластила Министарство да формира Радну групу која ће дати решења за излазак грађевинарства из кризе. Радна група је формирана, на њеном челу је министар Оливер Дулићи и до сада су одржана два састанка. Она је додала да је основни проблем у грађевинарству и даље велика неликвидност предузећа.

Представници ПКС-а навели су да се Министарство животне средине и просторног планирања нашло као једини партнер у разговору са привредним субјектима на решавању проблема грађевинарства. Они су образложили материјал и предлоге мера за опоравак ове индустријске гране, истакавши да су оне предлог привредника погођених кризом још од половине 2008. године. Кретања у 2009. години драстично су утицала на инвестиције у земљи и на пад запосленисти од 20 процената код инфраструктурних пројеката, а у нискоградњи чак преко 30 процената. Производња базичног грађевинског материјала забележила је пад од преко 50 процената. Они су изнели став да мере које предлаже Радна група ресорног министарства иду спорије од опадања у грађевинарству, као и да привредни субјекти и синдикати виде излаз само у штрајковима и протестима. Највећи проблем предузећа данас су велика неликвидност и дуговања. Мерама за излаз из кризе предлаже се, између осталог, уређење тржишта и увођење лиценцирања извођача радова, измирење дуговања државе према предузећима, као и да се ПДВ наплаћује на основу извршеног, а не фактурисаног посла и да се успостави гаранцијски фонд који ће подстаћи извоз услуга у грађевинарству за наша предузећа.

Представници репрезентативних синдиката, Уније послодаваца и Инжењерске коморе сложили су се са изнетим и поновили узроке тешког положаја грађевинске индустрије, уз осврт на веома лош положај радника.

Чланови Одбора који су присуствовали седници изразили су незадовољство малим одзивом народних посланика на ову тематску седницу Одбора за индустрију, истакавши да је то показатељ односа према проблемима грађевинске индустрије. У расправи је још указано и на проблеме приликом обрачуна дневница и топлог оброка радницима, проблеме у раду Градског геодетског Завода, питања издавања дозвола у Београду, пословање Грађевинске дирекције Србије и питање изградње Коридора 7. Поједини народни посланици изразили су сумњу да ће Радна група коју је формирало ресорно Министарство допринети решавању проблема грађевинске индустрије.

Сумирајући резултате расправе председник Одбора Милорад Буха предложио је члановима Одбора да материјал ПКС-а о мерама изласка из кризе грађевинске индустрије искористе за формулисање посланичких питања и на тај начин изврше притисак на државне институције, у смислу предузимања активних мера за решавање проблема у грађевинарству. Он је предложио и да наредна седница Одбора буде посвећена истом проблему и да се на њу поново позову надлежни, како би одговорили на питања и дали заједнички допринос изналажењу решења.

До краја рада, чланови Одбора су разговарали о одржавању седнице у Костолцу и посети тамошњим привредним субјектима, половином априла ове године, као и о могућности да се у мају реализује посета јавним предузећима за које је држава дала гаранције при задуживању.

Седници је председавао Милорад Буха, председник Одбора за индустрију.