Дачић је казао да Србија очекује да ће нови амерички председник Бајден и нова Америчка администрација искористити узлазни тренд међусобних односа и са своје стране наставити да га обогаћује новим видовима сарадње.

Дачић је на конференцији на којој је представљено истраживање о односу грађана Србије према САД рекао да су две земље кренуле даље, држећи се оног што их спаја, а не оно што их раздваја.

“Има ли боље потврде од речи председника Бајдена, тада потпредседника САД у Београду пре четири године, да Србија представља кључни политички и економски камен темељац за цео регион и да је лидерство Србије изузетно важно за овај део Европе. Има ли боље потврде наших нових односа од посете председника Вучића Вашингтону, његових разговора са тадашњим председником Трампом, и низа добрих споразума који су том приликом склопљени”, рекао је овом приликом Дачић и додао да су Србија и Америка на правом путу да потпуно обнове односе партнерства и пријатељства какве су имали у највећем периоду своје заједничке историје.

“Та историја је дуга 140 година. Потребно је да се тога подсетимо, нарочито данас, када су Србија и САД искорачиле из периода међусобног конфликта и гледају једна на другу као на искреног партнера”, казао је Ивица Дачић.

Дачић је казао да изградња међусобног уважавања није била лак посао, наводећи да о томе може да сведочи из прве руке, јер је у томе учествовао и као председник Владе, министар унутрашњих и као шеф дипломатије.

“Владе Србије и Сједињених Држава уложиле су велики труд да односе својих земаља врате на ниво на којем су били у највећем делу своје заједничке историје. Учествовао сам и сам у том процесу. Kао посебно важан доживљавам заједнички рад на неговању, а понекад и враћању из заборава, догађаје из наше славне заједничке прошлости када смо раме уз раме били у првом реду борбе за слободни и демократски свет у оба светска рата”, подсетио је Дачић.

Он је навео да гледање у прошлост јесте важно, али да се пре свега треба позабавити будучношћу, те да истраживање о односу грађана према САД даје добар материјал да се ослушне расположење грађана.

“Видели смо да огроман проценат, скоро половина анкетираних грађана, очекује да ће односи Србије и Америке наставити да се поправљају у наредних пет односно десет година и да очекују да ће они бити најбољи, пријатељски, на нивоу на којем су били током Првог и Другог светског рата”, приметио је Дачић.

Kако каже, нарочито је важно, а то говори и о подршци политици коју Србија води годинама, да се од Америке очекује да подржи нашу земљу на пољу економије - њеном развоју, повећању трговинске размене, технолошком напретку.

“Ово су више него јасни оријентири којим путем треба да водимо наше односе у наредним годинама и они се у потпуности подударају са политиком коју воде обе владе, и у Београду и у Вашингтону”, истакао је овом приликом председник Народне скупштине Ивица Дачић.

Поштовани председниче Републике,

Поштовани гости и организатори конференције,

Хвала вам на иницијативи за одржавање овог скупа, а нарочито за спровођење истраживања о односима Србије и Сједињених Држава, јер долази у право време. Не само због тога што је пре само недељу дана на дужност ступио новоизабрани председник САД Џозеф Бајден и његова администрација, већ пре свега што укупни односи наше две земље у последњих неколико година доживљавају велики позитивни тренд, па је зато право време да видимо шта о томе мисле наши грађани и да о томе разговарамо.

Србија и Америка су на правом путу да потпуно обнове односе партнерства и пријатељства какве су имали у највећем периоду своје заједничке историје. Та историја је дуга 140 година, ове године ћемо обележити тај велики јубилеј и, што се тиче Србије, потрудићемо се да то буде још једна добра шанса да се подсетимо какву сарадњу и пријатељство су гајиле наше две државе током дуге заједничке историје. Потребно је да се тога подсетимо, нарочито данас, када су Србија и САД искорачиле из периода међусобног конфликта и гледају једна на другу као на искреног партнера. Изградња тог међусобног уважавања није била лак посао, о томе могу да сведочим из прве руке, јер сам у томе учествовао свих протеклих година и као председник Владе, као министар унутрашњих послова, а нарочито као министар спољних послова.

Новија историја наших односа оптерећена је распадом Југославије, његовим последицама по Балкан, а нарочито бомбардовањем Србије 1999. године. То је био период наших конфликтних односа, у којем су они достигли своју најнижу могућу тачку, а колико су они оставили дубок траг видимо и по резултатима истраживања које је пред нама. Србија је рационално и прагматично пре више година закључила да своје најважније интересе може да оствари само кроз сарадњу са Америком, не у сукобу са њом. Исто је закључила и Америка, када је реч о њеним интересима у Европи, а нарочито на Балкану.

Ни Србија, ни Америка нису притом гурнули под тепих нека своја неслагања, нарочито око питања Косова и Метохије, али су кренули даље, држећи се онога што их спаја, а не онога што их раздваја. Има ли за то боље потврде од речи председника Бајдена, тада потпредседника Сједињених Држава у Београду пре четири године да Србија представља ”кључни политички и економски камен темељац за цео регион” и да је ”лидерство Србије изузетно важно за овај део Европе”. Има ли боље потврде наших нових односа од септембарске посете председника Вучића Вашингтону, његових разговора са тадашњим председником Трампом, и низа добрих споразума који су том приликом склопљени.

Владе Србије и Сједињених Држава уложиле су велики труд да односе својих земаља врате на ниво на којем су били у највећем делу своје заједничке историје. Учествовао сам и сам у том процесу, кроз бројне разговоре са високим америчким функционерима из различитих администрација, као учесник на многим скуповима у организацији Владе Сједињених Држава, попут оних о унапређењу верских слобода или у раду глобалне коалиције за борбу против Исламске државе. Али као посебно важан доживљавам наш заједнички рад на неговању, а понекад и враћању из заборава, догађаја из наше славне заједничке прошлости, када смо раме уз раме били у првом реду борбе за слободни и демократски свет у оба светска рата.

Подсећање да су српски и амерички народ били утемељивачи савременог поретка слободе и демократије било је нарочито важно током обележавања сто година од окончања Првог светског рата, када су многи и у Србији, али и у Америци први пут чули да се застава Србије вијорила у Вашингтону, а да је председник Вилсон позвао своје сународнике да одају поштовање храбром српском народу на величанственој борби против заједничког непријатеља. Имао сам неизмерно задовољство да, као министар спољних послова, заједно са америчким пријатељима, лично промовишем ове дане сећања на наше заједништво у тешким временима, на које треба и данас да будемо поносни.

Даме и господо,

Гледање у прошлост јесте важно, али овде смо пре свега због тога да се позабавимо будућношћу. Истраживање које је пред нама даје нам добар материјал да ослушнемо расположење наших грађана када је реч о српско-америчким односима и налази су врло занимљиви. Ја ћу се задржати само на онима који се тичу очекивања грађана за будућност, јер је ту садржано и упутство за све нас који их представљамо у државним институцијама. Видели смо да огроман проценат, скоро половина анкетираних грађана, очекује да ће односи Србије и Америке наставити да се поправљају у наредних пет односно десет година и да очекују да ће они бити најбољи, пријатељски, на нивоу на којем су били током Првог и Другог светског рата. Нарочито је важно, а то говори и о подршци нашој политици коју водимо годинама, је да се од Америке очекује да подржи Србију на пољу економије – њеном развоју, повећању трговинске размене, технолошком напретку. Ово су више него јасни оријентири којим путем треба да водимо наше односе у наредним годинама и они се у потпуности подударају са политиком коју воде обе владе, и у Београду и у Вашингтону.

С тим у вези, Србија очекује да ће нови амерички председник и нова америчка администрација искористити овај узлазни тренд и са своје стране наставити да га обогаћује новим видовима сарадње. Ми смо за то спремни и с нестрпљењем очекујемо да наставимо онде где смо започели.

Хвала вам!