„Поштовани председниче Пахор,

Поштовани председавајући, господине Зорчићу

Уважене колеге,

Поздрављам вас у име Републике Србије и Народне скупштине и желим да најпре изразим захвалност словеначком председавању Јадранско-јонском иницијативом за организацију овог састанка и поводом ове важне теме. Жао ми је што смо принуђени да и даље радимо у оваквом режиму, али надам се да ће се ускоро стећи услови да обновимо наше сусрете уживо и наставимо сарадњу пуном паром. Србија је прошле године председавала Јадранско-јонском иницијативом и ја сам, као министар спољних послова, управо због епидемијских рестрикција био принуђен да министарски састанак наше организације одржим у виртуелном формату, али надам се да ћемо ускоро победити ову пошаст и да ће наши наредни сусрети бити уживо.

У име Републике Србије и овом приликом желим да потврдим нашу приврженост циљевима Јадранско-јонске иницијативе, као ефикасног механизма сарадње држава региона у оквиру макрорегиона Европске уније. Кроз ову иницијативу се на оперативном нивоу обједињује регионална сарадња и европска политика, што су наши најзначајнији државни приоритети. Република Србија је снажно заинтересована за даљу сарадњу у области евроинтеграција, јер је сарадња са суседима и придруживање Европској унији наше стратешко опредељење за шта у Народној скупштини постоји апсолутна подршка.

Посебно ми је задовољство што је тема нашег данашњег сусрета уједно и један од друштвених и економских приоритета Републике Србије у чијој реализацији важну улогу има и Народна скупштина. Желим да вас обавестим да смо недавно, 30. марта, одржали оснивачки састанак Парламентарне мреже за дигиталну безбедност, а прва тема била је безбедност деце на интернету. Главни задатак ове добровољне, нестраначке и неформалне Мреже је дигитална едукација деце и родитеља, а циљ је да допринесе безбедности на интернету и да ради на подизању свести о могућим злоупотребама.

Србија је високо дигитализовано друштво, где сваког дана близу четири милиона наших грађана користи интернет, а 80 одсто домаћинстава има прикључак за интернет. Влада Србије је дигитализацију означила као приоритет још пре пет година са основним циљем да се подстакне још динамичнији развој привредних и друштвених потенцијала.

Као позитиван ефекат, већ сада можемо да кажемо да је управо уз помоћ дигитализације успешно амортизован удар пандемије на неке од виталних система, попут образовања, електронске трговине и јавне управе, чиме је омогућено пословање и функционисање друштва током пандемије. Са друге стране, већа употреба дигиталних технологија је очекивано довела и до веће потребе за дигиталном безбедношћу, која је у Србији дефинисана Закон о информационој безбедности, 2016. године. Тај Закон посебну пажњу придаје информационој безбедности деце приликом коришћења информационо-комуникационих технологија и интернета.

Управо овом сегменту придајемо посебну пажњу, па је у циљу заштите деце на интернету, пре четири године основан Национални контакт центар за заштиту деце на интернету, који служи за пријаву насиља, али и едукацију и превенцију.

Генерално, информациона безбедност у Србији има свеобухватан приступ и усмерена је на заштиту целокупног информационог система. Република Србија је по естонском индексу информативне безбедности, на 17 месту од анкетираних 160 земаља, што је заслуга Националног центра за превенцију безбедносних ризика у информационо-комуникационим системима.

Што се тиче легислативе у овој области, од посебног значаја је и Стратегија развоја дигиталних вештина за период од 2020. до 2024. године, а овом приликом желим да најавим да је у припреми и Стратегија развоја информационог друштва и информационе безбедности грађана, јавне управе и привреде, која ће имати важно место у постизању дигиталног друштва.

Драги пријатељи,

Имајући у виду значај наше данашње теме за сва наша друштва, а посебно за генерације које долазе и њихово место на тржишту рада, желим да поделим са вама пројекције по којима ће у периоду од 2017. до 2022. године у Србији дипломирати више од 30 хиљада стручњака за информационе технологије, а домаће потребе процењене су на мање од половине тог броја. Јасно је да ова несразмера може да доведе до савременог облика радних миграција, односно до запошљавања у иностранству, а захваљујући развоју информационих технологија, пре свега интернета, боравка у земљи.

Управо сагледавајући те трендове, у Стратегији развоја дигиталних вештина до 2024. године поставили смо као један од циљева усаглашавање развоја дигиталних вештина у односу на потребе тржиште рада. Ту се констатује да је процес дигитализације већ обухватио све области друштва и привреде, а дигиталне вештине су потребне за скоро све послове, при чему ће потреба за овим вештинама расти, не само на основном нивоу, већ и према напреднијим вештинама у односу на специфичности радног места.

Носилац овог значајног посла је наша Национална служба за запошљавање, чији је задатак организација обука за стицање основних дигиталних знања младих и промоција могућности за развој каријере кроз саветовање и професионалну оријентацију не само незапослених лица, него и оних који су још увек на школовању.

Поштоване колеге,

Желим да вам се у име Републике Србије још једном захвалим на свеобухватној сарадњи коју имамо у оквиру Јадранско-јонске иницијативе, а посебно да у име Народне скупштине искажем спремност за још интензивнију сарадњу и у овој, али и у свим другим областима од заједничког значаја и интереса. Надам се да говорим у име свих када кажем да желим да што пре и што ефикасније окончамо борбу против пандемије и вратимо се редовном режиму нашег рада, а то ће без сумње допринети и нашим међусобним односима и испуњавању циљева због којих смо се окупили у оквиру Јадранско-јонске иницијативе.

Хвала вам!”