Председница Народне скупштине Републике Србије проф. др Славица Ђукић-Дејановић одредила је уторак, 7. децембар 2010. године, са почетком у 15,00 часова, као Дан за одговарање на посланичка питања у вези са актуелном темом: “Решавање проблема насталих у процесу реформе правосуђа”, коју је предложила Посланичка група Либерално демократска партија.

На постављена питања одговарали су председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић, министар правде Снежана Маловић и председник Високог савета судства Ната Месаровић.

Посланичка питања поставили су народни посланици Чедомир Јовановић, Ласло Варга, Велимир Илић, Томислав Николић, Милош Алигрудић, Вјерица Радета, Риза Халими, Мирослав Петковић, Зоран Красић, Влатко Ратковић, Срђан Спасојевић, Милица Радовић, Јудита Поповић, Петар Јојић, Срђан Миливојевић, Злата Ђерић, Срето Перић, Срђан Миковић, Павел Марчок и Ђура Мученски.

Народни посланик Чедомир Јовановић посатвио је питање министарки правде Снежани Маловић, да ли је Влада Републике Србије спремна да заштити изабране судије и отклони све оне проблеме и критике правосуђа који се чине оправданим. Јовановић је питао и председницу Високог савета судства Нату Месаровић, колика је препрека за нормалан рад Високог савета судства.

Министарка правде Маловић је изразила уверење да је Влада спремна да заштити носиоце правосудних функција, судије и тужиоце, као и да отклони проблеме у реформи правосуђа на које је указала Европска комисија.

Председница ВСС Месаровић је подсетила присутне да је ВСС тело, које је установљено Уставом Републике Србије из 2006. године и да као такво представља независтан и самостални орган чија је надлежност или највећа одговорност у поступку избора и разрешења судија. После конституисања, ВСС није започео нити донео било какву одлуку у вези са избором судија, док није сачекао одлуку Уставног суда од 9. јула 2009. године, као и да је поштовао Устав, Уставни закон, Закон о судијама, Закон о Високом савету судства и поштујући све одлуке Уставног суда.

У додатним питањима народни посланик Чедомир Јовановић затражио је одговор од министарке Маловић, да ли је начин на који је спроведена реформа судства био довољно добар. Друго питање које је поставио је, да ли су утврдили, како је могуће да се једна верзија Закона о Високом савету судства пошаље Венецијанској комисији, а да се друга верзија Закона достави Скупштини. Јовановића је интересовало и да ли је садашњи број судија довољан за нормалан рад правосуђа.

Министарка Маловић је истакла да је било различитих група и критеријума по којима су се водили када су доносили одлуку да ли ће неко бити у правосудном систему Србије или не. Основни критеријуми, који си их руководили, што је објављено и ''Службеном гласнику'' били су стручност, достојност или оспособљеност. Она је додала, да је поменути Предлог закона, заправо радна верзија закона који је био послат Венецијанској комисији још 2008. године.

Председница ВСС Ната Месаровић је објаснила да је у Србији вршен општи избор судија, а не поступак разрешења и реизбора. Венецијанска комисија је дала примедбу, да је требало све судије у Србији формално реименовати, а само оне код којих се појави сумња, требало је спровести у поступак разрешења.

Месаровић је подсетила да је одлуком ВСС одређен број од 1.800 судија, и изразила уверење да је то довољан број судија, додавши да је тренутно 150 судијских места слободно и да ће их попунити када буде изабран нови ВСС.

Народни посланик Ласло Варга је изнео своје мишљење, да је за добијање позитивног мишљења Европске комисије, поред питања сарадње са Хашким трибуналом, од највећег значаја и отклањање недостатака начињених током реформе правосуђа. Поред ревизије избора судија, народног посланика је интересовало и да ли ће бити спроведена и реорганизација судске мреже, односно да ли се размишља о укидању судских јединица или да се одређеном броју судских јединица врати статус судова.

Министарка Маловић је истакла чињеницу да правосуђе није препрека за даље европске интеграције и поновила да ће се у договору са Европском комисијом отклонити одређени недостаци у правосуђу. Маловић је изразила неслагање са констатацијом да би требало у овом тренутку ревидирати судску мрежу. Он је додала, да ће се о томе разговарати у будућности и да ће се у зависности од потреба грађана трудити да донесе праву одлуку.

Народни посланик Велимир Илић је питао да ли је реформа правосуђа спроведена онако како је договорено са ЕУ и ко је утицао да ова реформа буде првенствено страначка.

Министарка је истакла да је реформа правосуђа и по нашем, и по мишљењу међународне заједнице била потребна и неопходна. Министарка Маловић је одбацила трврдњу да је реформа правосуђа исполитизована и додала, да је управо ова реформа ишла у прилог томе да се политички утицај минимализује и искључи.

Народног посланика Томислава Николића је интересовало зашто на данашњу седницу нису позвани представници Друштва судија Србије и Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. Народни посланик је поставио питање зашто је Министраство правде сакрило писмо Штефана Филе и Вивијан Рединг, вицепремијерке Европске комисије за правду, основна права и држављанство, од 16. марта 2010. године.

Министарка Маловић је негирала тврдњу народног посланика, објаснивши да Министарство правде није сакрило писмо европског комесара Филеа и Рединг, већ је Министарство правде према захтеву о слободном приступу информацијама од јавног значаја писмо дало заинтересованим странкама.

Народни посланика Милош Алигрудић поставио је питање у ком року и на који начин ће законодавство Србије да се прилагоди ставовима Венецијанске комисије и Савета Европе.

Министарка Маловић, цитирала је делове извештаја упућеног Министарству правде од стране Комитета министара Савета Европе од 19. августа. У извештају се наводи и да је ''пређашњи систем био рђаво структуиран и није био истински функционалан. Стога је у многим аспектима била неопходна реформа''. Затим, ''Министарство правде је уложило значајне напоре и интензивно ради на спровођењу Националне стратегије за реформу правосуђа коју је Скупштина усвојила 2005. године'' као и да је ''Министарство ставило до знања да су предложене реформе свеобухватне, а услед потребе да се многе реформе брзо примене, прилично је неминовно да су се можда догодиле неке грешке. Међутим, Министарство правде је изразило спремност да се позабави проблемима који проистичу из оквира примене реформе''.

Народна посланица Вјерица Радета је поставила питање министарки Маловић, о чему ће разговарати са неизабраним судијама.

Министарка Маловић је подсетила присутне да поступак општег избора судија није супротан Уставу, што је мишљење и Уставног суда. Она је додала, да је Уставни суд у јулу 2009. године, пре него што је почео поступак општег избора, дао своје мишљење на поднете иницијативе од стране Друштва судија на поједине одредбе закона и у својој одлуци изнео да не постоји више сталност судијске функције, и да тај континуитет у судијској функцији прекинут 2006. године. Маловић је одговорила, да ће у разговору са неизабраним судијама учинити исто што и Уставни суд.

Народни посланик Риза Халими поставио је питање постизања рационализације, који је био један од најважнијих критеријума реформе правосуђа, и навео пример суда у Врању у коме се све изводи, док је Халими мишљења да је једноставније и рационалније била ранија пракса да се одређени процеси обављају по општинским судовима у Прешеву и Бујановцу. Истовремено, народни посланик је навео проблематику спровођења уставне норме коришћења албанског језика паралелно са српским.

Министарка Маловић је нагласила да постоји континуиниран дијалог око функционисања суда у Врању и судске јединице у Прешеву, додавши да за сада судска јединица у Прешеву добро функционише, али и да је Министарство правде вољно да саслуша сугестије и примедбе, а све у циљу побољшања рада. Такође, онa је изразила уверење да је Министарство правде, у оквиру своје надлежности, учинило максимум да поштује један мултиетнички принцип, додавши да се у правосудним законима први пут нашло управо поштовање тог мултиетничког принципа.

Народни посланик Мирослав Петковић нагласио је да његова критика реформе правосуђа није политички мотивисан напад на судство у Србији, већ да жели да пронађе одговорне и праве кривце за ситуацију у правосуђу. Петковић је поставио питање шта је урађено у реформи правосуђа.

Министарка Маловић је изнела статистичке податке који показују да су у привредним судовима за првих шест месеци, првостепени привредни судови решили 30 одсто више предмета у односу на исти период прошле године. Такође, да је сваки судија у привредном апелационом суду решио 20 одсто више предмета, као и да је у привредном апелационом суду број предмета старијих од две године од јануара до јуна 2010. године у односу на исти период 2009. године смањен за 84 одсто. Маловић је нагласила да су овакви резултати постигнути са мањим бројем судија, а да је један од основних циљева реформе правосуђа био подизање ефикасности у раду судова.

Народни посланик Зоран Красић је питао шта ће Министарство правде у будуће радити у погледу даље реформе правосуђа.

Министарка Маловић је поновила да реформа правосуђа представља један сложен процес и да је она једним делом општи избор, а другим делом је промена процеса рада, додавши да је овим промењена организација рада. Када је реч о општим изборима, министарка је додала да постоје одређена отворена питања која ће се решавати. По питању измена процесних закона, она је подсетила, да је последња измена ЗКП само први корак у измени кривично-процесног законодавства и да ће се руководити искуствима земаља континенталне Европе које су прешле на модел кривичног поступка, где је један од кључних института вођење тужилачке истраге. По питању парничног поступка, министарка је указала да ће ових дана бити формализована радна група, која ће радити на томе да наш парнични поступак прилагодити модернијем начину рада. Закон о извршном поступку, тренутно се налази пред Саветом Европе и Министарство правде очекује њихово мишљење. Такође, нацрт закона о јавним бележницима је у припреми, додала је министрака и изразила задовољство што су у Републици Србији уведени апелациони судови.

Народни посланик Влатко Ратковић поставио је питање у ком смислу ће ићи законодавна иницијатива, односно реформе у области права на суђење у разумном року.

Министарка Маловић је подсетила да Министарство правде тренутно ради на закону о извршном поступку, који ће се у будућности звати закон о извршењу и обезбеђењу. Министарка је закључила да је неопходан процес нормирања рада судија, а да ће им у том процесу бити омогућена помоћ преко стручних сарадник, као и увођење нових технологија, те ће се у складу са овим нормама одредити рокови у којима ће се радити.

Народни посланик Срђан Спасојевић је поставио питање у вези са тужбом за нематеријалну штету, која је у надлежности Првог основног суда у Новом Саду.

Председница ВСС Ната Месаровић је одговорила да није у могућности да говори о конкретно изнетом случају, као и да се не сећа да је такву притужбу добила.

Народна посланица Милица Радовић је поставила питање на основу чега је ВСС одлучивао о избору судија за Први основни суд, када се Записник са 21. седнице ВСС и коначни списак судија разликују.

Председница ВСС Месаревић је објаснила да у ситуацији када су предложена два кандидата, а нема места за оба, онда се бирао бољи кандидат. Она је навела пример из Ужичке Пожеге, у Основном суду и ситуацију у Пожаревцу, у Привредном суду, где су сви аплицирали само за један суд, а било је 32 судије, за 30 места. У таквој ситуацији, је неко од кандидата морао да отпадне, ако није конкурисао за још неко друго место. Месаревић је додала, да се о сваком кандидату разговарало и да су се проверавали сви статистички подаци.

Потпредседница Народне скупштине Јудита Поповић је указала да ће противно члану 215. Пословника, део текуће седнице бити емитован у одложеном преносу због преноса утакмице. Поповић је питала шта је урађено како би се спречила опструкција реформе правосуђа.

Министарка Маловић је навела да постоје велики напади на реформу правосуђа. Они често и јесу можда оправдани, зато што долазе из неких струковних удружења, и онда се разматра начин спровођења процедуре, али веома често не долазе и нису мотивисана из тих кругова, већ долазе од лица која су се управо нашла под ударом реформе правосуђа, заључила је Маловић.

Народни посланик Петар Јојић је поставио питање о критеријумима којима су се руководили чланови ВСС при избору судија.

Министарка Маловић је поновила да су неизабраним судијама достављена појединачна образложења у којима су критеријуми стручности, оспособљености, достојност, који су разрађени у Правилнику о критеријумима за избор, напредовање и разрешење судија, примењени на сваки појединачни случај. Министарка је додала, да је сваки неизабрани судија у Србији могао да види разлоге због чега није биран. Такође, у односу на један број судија вођена је и јавна расправа пред Уставним судом у којој су сви могли да учествују, како средства јавног информисања, тако и заинтересоване странке или грађани Србије.

Народни посланик Срђан Миливојевић је поставио питање докле се дошло са истрагом око случаја судије Симеуновића. Миливојевића је интересовало и да ли ће се водити дисциплински поступци против људи који су довели до застаревања одређених судских поступака, као и колика је вредност до сада одузете имовине, на основу примене Закона о одузимању имовине стечене криминалом.

Министарка Маловић је подсетила да је Закон о одузимању имовине стечене криминалом почео да се примењује марта 2009. године и да је од тог периода заплењена имовина у вредности од око 300 милиона евра.

Народна посланица Злата Ђерић поставила је питање колико кошта реформа правосуђа, укључујући све трошкове са платама.

Министарка Маловић је подсетила да се судство у Србији финансира на два начина, из буџета и судских такси. Од судских такси 60 одсто се колоквијално враћа правосуђу, док се 13 милијарди динара издваја из буџета, а негде око шест милијарди долази из поменутих судских такси. Буџет правосуђа је смањен, и у односу на 2008. годину мањи је за 15 одсто. Маловић је истакла да реформа правосуђа није додатно коштала грађане Србије, а да је повећање плата запосленима, након штрајка, ишло из буџета правосуђа, као и да се нису обезбеђивала додатна средтва за ту намену.

Народни посланик Срето Перић је поставио питање да ли се приликом реформе правосуђа и успостављања нове организације мреже система правосуђа дошло до изгубљених предмета.

Народни посланик Срђан Миковић је поставио питања на који начин ће информациони програм допринети повећању транспарентности у раду суда и судских одлука. Да ли постоји могућности да се уведу таксене марке.

Министарка правде је подсетила да је један од циљева реформе правосуђа и начин спровођења и промена организације рада, а да у оквиру тога у значајној мери ће допринети и спровођење реформе и увођење Програма за аутоматско вођење предмета. Такав програм је уведен у трговинске судове, а сада и у привредне. То заправо значи, да грађани Србије, када оду на интернет презентацију било ког привредног суда, могу имати увид у одређене предмете. План је да се до краја наредне године умреже и све судске јединице, што заправо значи да ће до краја 2011. године целокупно правосуђе у Србији бити умрежено, закључила је министарка.

Народни посланик Павел Марчок је изнео податак, да је према неким подацима пракса судова у Србији показала да је пре реформе за корупцију изрицано 80 одсто затворских казни испод законског минимума. Народног посланика је интересовало каква је ситуација данас, поводом овог питања.

Министарка Маловић је изнела податке по којима је за кривично дело убиства из члана 113. Кривичног законика, у 2010. години 45 одсто казни затвора на граници или испод запрећене казне, док је у 2008. години то било у 59 одсто. Такође, посебно је значајно да је у току 2010. године изречено 55 одсто казни затвора у границама прописаним законом, док је 2008. године проценат истих казни био само 17 одсто.

Народни посланик Ђура Мученски је поставио питање да ли постоје механизми после спроведене реформе правосуђа, да се на неки начин смањи проценат судија које не раде добро свој посао, а све у циљу ефикасног правосудног система.

Председница ВСС је одговорила да сматра да је ВСС изабрао судије које су у стању да процене шта је интерес друштва и средине у којој живе, као и да својим радом дају допринос да се искорени криминал и да и имовина и сви грађани Србије буду безбедни.

Пошто је листа посланика за постављање посланичких питања у вези са актуелном темом исцрпљена, председница Народне скупштине проф.др Славица Ђукић-Дејановић се захвалила, у своје и у име народних посланика председнику Врховног савета судства, министру правде и премијеру на учешћу у раду.