Петак, 27. март 2009.

Дан за одговарање на посланичка питања

Председница Народне скупштине Републике Србије проф. др Славица Ђукић-Дејановић одредила је петак, 27. март 2009. године, са почетком у 10 часова, као Дан за одговарање на посланичка питања у вези са актуелним темама: „Резултати и последице досадашње сарадње Републике Србије са Хашким трибуналом,“ коју је предложила Посланичка група Српске радикалне странке и „Остваривање аутономије АП Војводине, питање потврђивања Статута АП Војводине и припреме и разматрања закона којим се уређује расподела надлежности између Републике Србије и покрајинске аутономије“, коју је предложила Посланичка група Либерално демократске партије, а на основу члана 204. Пословника.



Председница Народне скупштине Републике Србије проф. др Славица Ђукић-Дејановић одредила је петак, 27. март 2009. године, са почетком у 10 часова, као Дан за одговарање на посланичка питања у вези са актуелним темама:

„Резултати и последице досадашње сарадње Републике Србије са Хашким трибуналом,“ коју је предложила Посланичка група Српске радикалне странке и „Остваривање аутономије АП Војводине, питање потврђивања Статута АП Војводине и припреме и разматрања закона којим се уређује расподела надлежности између Републике Србије и покрајинске аутономије“, коју је предложила Посланичка група Либерално демократске партије, а на основу члана 204. Пословника.

Народни посланици СРС, ЛДП и ДСС изразили су неслагање са одлуком да се у истом дану расправља о две важне теме: сарадњи са Хашким трибуналом и Статуту Војводине. Посланици СРС и ДСС одлучили су да не присуствују расправи, док су посланици ЛДП-а, нездовољни начином организовања Дана за одговарање на посланичка питања, одустали од своје иницијативе.

Питања су постављали народни посланици: Владан Батић, Злата Ђерић, Чедомир Јовановић, Јудита Поповић, Томислав Николић, Милош Алигрудић, Драган Тодоровић, Мирослав Mаркићевић, Балинт Пастор, Константин Арсеновић, Мирко Чикириз, Ненад Чанак, Ото Кишмартин, Александра Јанковић, Александра Јерков, Слободан Мараш, Зоран Бабић, Олена Папуга, Вучета Тошковић и Зоран Mашић.

На постављена питања одговарали су: председник Владе Мирко Цветковић, министарка правде Снежана Маловић, министар просвете др Жарко Обрадовић, министарка за Национални инвестициони план Верица Калановић, министар рада и социјалне политике Расим Љајић и министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић.

На питање када ће бити сачињен предлог закона о надлежностима Војводине, премијер Цветковић је одговорио да је предлог овог закона у завршној фази и да су могуће још неке измене.

На више питања која су се односила на радњу Србије са Хашким трибуналом одговорио је председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом и министар у Влади Расим Љајић. Народни посланици поставили су питање шта ће Влада предузети после недавне пресуде Хашког трибунала бившим политичким лидерима Србије, како би се међународна заједница упознала са злочинима ОВК над српским и другим неалбанским становништвом на Косову и Метохији и да ли ће покренути тужбу против Вокера који је лажно сведочио у случају Рачак. Народни посланици су критиковали однос власти према Трибуналу и истакли да држава нема јасну стратегију о сарадњи са овим судом. Такође су затражили да се пред нашим судовима обнове процеси који су пресуђени у Хагу.

Одговарајући на питања, министар Љајић је рекао да у Србији постоји политичка воља за окончање сарадње са Хашким трибуналом, али да то није могуће заобилазним путем, већ изручењем преостала два оптуженика. Он је подсетио да Холандија инсистира на изручењу Ратка Младића и да притисци на Србију неће престати док он не буде испоручен Суду.

Љајић је, такође, рекао да је главном тужиоцу Брамерцу указао да Трибунал има двоструке аршине у пресудама и подсетио народне посланике да пресуда Хајрадинају није коначна и да ће Србија наставити да шаље суду документе који га оптужују.

Говорећи о Хагу, министарка Маловић је истакла да су предузети кораци како би се омогућило понављање поступка у случајевима појединих пресуда.

На питање када ће бити донета стратегија равномерног регионалног развоја Србије, министарка Калановић је одговорила да Влада на томе интензивно ради. Пре свега, предузеће се мере за спровођење програма подршке неразвијеним општинама, кроз подстицање предузетништва, развој инфраструктуре и све друго што је у интересу грађана. С тим у вези, министарка Калановић је указала на значај регионализације Србије.




Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
четвртак, 28. март

Цео календар догађаја