На предлог посланичких група у Народној скупштини Републике Србије За Европску Србију, Г17 плус и СПС-ЈС, председница Народне скупштине проф. др Славица Ђукић-Дејановић је, у складу са чланом 204. Пословника, одредила 26. фебруар као Дан за одговарање на посланичка питања у вези са актуелном темом. Председник и министри у Влади одговарали су на посланичка питања на тему “Eкономска криза и мерe Владе на њеном превзилажењу”.

На почетку седнице, председница Народне скупштине је подсетила да је изменама Пословника уведен институт посланичких питања у вези са актуелном темом, познат у парламентарној теорији као институт „јавних слушања“.

Посланичка питања поставили су народни посланици: Нада Колунџија, Владан Батић, Момо Чолаковић, Злата Ђерић, Арпад Фремон, Зоран Остојић, Милан Николић, Томислав Николић, Сузана Грубјешић, Милош Алигрудић, Драган Вујадиновић, Радослав Мојсиловић, Весна Пешић, Дејан Раденковић, Јоргованка Табаковић, Радојко Обрадовић, Влајко Сенић,Влатко Ратковић, Мирослав Маркићевић, Слободан Мараш и Божидар Делић.

На постављена питања одговарали су: председник Владе Мирко Цветковић, потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић и министри финансија Диана Драгутиновић, трговине и услуга Слободан Милосављевић, инфраструктурe Милутин Мркоњић и министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић.

На питања да ли се светска економска криза прелила у Србију и у којим облицима и шта Влада предузима у вези са тим, одговорио је премијер Цветковић. Он је рекао да је Србија међу првим земљама које су кренуле у решавање проблема изазваних кризом. То је илустровао податком да је по висини подстицаја из буџета за спречавање негативних ефеката кризе од 2,17 одсто бруто домаћег производа Србија у самом светском врху.За подстицаје у привреду издвојена су средства у висини од 0,58 одсто бруто друштвеног производа, за улагања у инфраструктуру 0,95 одсто и за Национални инвестициони план 0,64 одсто.

Влада се приликом предлагања мера руководи принципима политичке јединствености, солидарности и континуитета, а развој кризе прати се из дана у дан и мере се томе прилагођавају. Влада је почетком године у договору са привредницима и банкама предложила нови пакет подстицајних мера, у виду кредита привреди за обезбеђивање ликвидности и подстицај извоза, као и кредита грађанима, за подстицање тражње за домаћим производима.

На питање када ће грађани добити бесплатне акције у висини од хиљаду евра, будући да је НИС приватизован, одговорио је потпредседник Владе Млађан Динкић. Он је рекао да ће Закон о бесплатним акцијама, донет крајем 2007. године, бити спроведен, али ће бити прилагођен промењеним околностима. Вредност акција које ће грађани добити зависиће од тренутка када оне буду продаване на тржишту. У априлу ће бити предложене измене Закона, а разматра се и могућност да се у бесплатну поделу укључе и акције Комерцијалне банке, ДДОР “Дунав” и неких комуналних предузећа која ће бити приватизована.

Када је реч о реч о заједничком улагању Србије са Фијатом, Динкић је рекао да ће, због тешкоћа које Фијат има у Италији и високих трошкова, почетак производње новог модела аутомобила бити одложен за крај наредне године. Већ сада се у Крагујевцу склапа постојећи модел Пунто, а производња ће бити већа од предвиђених 15 хиљада возила.

Одговарајући на питања народних посланика, министарка финансија Диана Драгутиновић истакла је да ће Србија склопити нови аранжман са ММФ-ом који ће бити коришћен за попуњавање девизних резерви. Новац из овог аранжмана моћи ће да да буде коришћен искључиво за повећање девизних резерви и повећање стабилности курса. Она је истакла да наша земља има један од најнижих буџетских дефицита у региону и да ће његово повећање допринети неутралисању пада тражње и покретању привредне активности. У случају да привредни раст буде много нижи од планираног, приступиће се експанзивнијој фискалној политици. Министарка је рекла и да је увоз у Србију опао за 30 одсто, због чега су смањени приходи од пореза на додатну вредност.

Премијер Цветковић је, у одговору на питање везано за измиривање обавеза према пензионерима, рекао да ће обавезе према пензионерима бити испуњене као што је планирано буџетом за ову годину, без обзира на тешкоће које је створила економска криза. Приликом разматрања ребаланса буџета, једна од главних ставки биће заштита најсиромашнијих, најавио је премијер. Одлука о ребалансу биће донета у марту, након што буде размотрена економска ситуација и обављен разговор са ММФ-ом.

По оцени појединих народних посланика, економска криза највише погађа пољопривреду, због чега је кључ за превазилажење кризе веће улагање у ову привредну грану чији се производи могу конкурентно извозити. Посланици су питали ко је дозволио увоз млека у праху и колико је до сада увезено, ко је све увозио и да ли је испитана исправност тог млека. Такође је постављено питање какве су могућности за субвенционисање дувана.

Народни посланици из опозиционих странака оценили су да, седница на којој премијер и министри одговарају на питања о мерама државе против економске и финансијске кризе, има за циљ да се избегне озбиљна расправа о тој теми. Оцењено је да је ова расправа сурогат расправе о економским мерама и да народни посланици нису добили ниједан документ о мерама којима Влада одговора на ефекте светске економске кризе. По њиховој оцени, потребно је добро припремити седницу Народне скупштине на којој би се расправљало о мерама Владе против ефеката економске кризе и јасно рећи грађанима шта их чека ове године.

Премијер Цветковић је одбацио примедбе народних посланика да Парламент није учествовао у доношењу мера за ублажавање последица економске кризе и нагласио да су све мере предузете у оквиру закона и прописа који су усвојени у Народној скупштини. Поред тога, о овим мерама Владе обављени су разговори са свим посланичким групама у Народној скупштини.