На постављена питања одговарали су председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић, министарка финансија Диана Драгутиновић, министар просвете Жарко Обрадовићи председник Савета Државне ревизорске институције Радослав Сретеновић.

Посланичка питања поставили су народни посланици Нада Колунџија, Велимир Илић, Чедомир Јовановић, Зоран Касаловић, Томислав Николић, Сузана Грубјешић, Зоран Красић, Драгољуб Мићуновић, Слободан Мараш, Ђорђе Милићевић, Јоргованка Табаковић, Владимир Илић, Владан Јеремић, Бранка Љиљак, Весна Пешић, Драган Стевановић, Јелена Триван, Лидија Димитријевић, Милан Вучковић, Дејан Мировић, Горица Мојовић и Марина Томан.

Народна посланица Нада Колунџија истакла је да је, полазећи од важности контроле јавних финансија, Народна скупштина донела Закон и изабрала Државну ревизорску институцију. Пошто закон не предвођа да Народна скупштина расправља у пленуму о Извештају ДРИ, већ је то надлежност матичног Одбора, сазивање седнице Народне скупштине на ову тему је корисно због пружања подршке ДРИ, али и да грађани знају пуну истину о томе шта је државни ревизор радио и шта је у налазу пронашао. Она је питала председника Владе Мирка Цветковића да ли је Влада у пуној мери сарађивала са ДРИ, пружајући јој помоћ и све информације, како би државни ревизор могао да обави посао ревизије.

Одговарајући, председник Владе Мирко Цветковић истакао је да је питање државне ревизије од суштинског значаја за демократизацију друштва и додао да је Влада од самог почетка сарађивала са ревизором. Он је навео да је Влада учинила све са своје стране и да није вршила било какаву врсту притиска.

Народна посланица Нада Колунџија питала је председника Савета ДРИ Радослава Сретеновића да ли је било политичких притисака и покушаја да се утиче на његов рад, а председнику Владе је поставила додатно питање да ли су неправилности које је ДРИ уочила нешто што је наслеђено из претходног периода или су настале 2008. године.

Председник Савета ДРИ је одговорно потврдио да ДРИ није имала притисака од стране било ког учесника у поступку ревизије, политичких странака, Владе и државних органа. Сарадња је била на високом нивоу, али је проблем у раду био недостатак кадрова, што је разлог због чега ревизијом није обухваћен већи број субјеката. Председник Владе је истакао да је ревизорски Извештај скренуо пажњу на одређене неправилности. Његов кабинет је урадио статистику која је показала да је структура прекршаја, у 55 случајева, таква да се односи на кршење Уредбе о буџетском рачуноводству у 17 случајева; на кршење Закона о буџетском систему у 19 случајева; кршење Закона о јавном дугу у 4 случаја; кршење Закона о раду у 11 случајева; кршење Закона о јавним набавкама у 3 случаја и кршење Закона о платама државних службеника у једном случају. У 49 случајева прекршаји се понављају, док је у 6 случајева прекршај учињен први пут, те је закључено да је у највећој мери ово ствар установљене праксе.

Народни посланик Велимир Илић питао је председника Владе каква је стабилност Владе у којој министри финансија и економије имају потпуно супротна мишљења.

Председник Владе одговорио је да читајући Извештај ревизора за 2008. годину није приметио различите ставове министра финансија и министра економије. Он је додао да нема различитих ставова принципијелно, имајући у виду да се један став односи на период кризе и изласка из кризе, а други на то како треба водити буџетску и економску политикуземље.

Народни посланик Илић замолио је председника Савета ДРИ да погледа уговор фирме Нуба Инвест о проласку оптичких каблова коридорима поред аутопута, за коју РАТЕЛ тврди да нема дозволу, а ЈП Путеви Србије да нису дали сагласност за извођење радова. Он је питао како је могуће да неко без тендера прода државни ресурс, где ће годишња добит бити 100 милиона евра.

Председник Савета ДРИ захвалио се народном посланику на информацијама и истакао да ће их имати у виду при ревизији, када се буде установио сектор за ревизију јавних предузећа и замолио га је да ДРИ достави документацију.

Народни посланик Чедомир Јовановић оценио је да је добро што постоји спремност да се о овој теми разговара, а да је лоше све оно што је пратило Извештај ревизора, посебно имајући у виду закључак Одбора за финансије да је потребно организовати седницу Народне скупштине на којој би се озбиљно разговарало о овој теми. Он је додао да Народна скупштина од 2002. године до данас није расправљала о завршном рачуну буџета Републике Србије и питао је председника Владе шта је урадио да се ова ситуација реши, као и то шта је урадио на системском решавању проблема, с обзиром да само у 5 министарстава постоји унутрашња контрола.

Председник Владе Мирко Цветковић одговорио је да су завршни рачуни буџета за 2005, 2006 и 2007. годину предавани и да је њихова судбина била таква да их је Влада усвојила, а Народна скупштина о њима није расправљала, јер није било извештаја ревизора, те су они повучени из процедуре. У међувремену је област ревизије формално урађена, али је због капацитета у ДРИ урађена ревизија дела завршног рачуна буџета за 2008. годину, а претходи завршни рачуни нису обухваћени. Он је оценио да све ово говори о значају ДРИ и потреби да јој се помогне да изгради свој капацитет. Одговарајући на питање о унутрашњој контроли председник Владе је истакао да је то системско питање и да Извештај ревизора указује на непостојање интерне контроле. Он је додао да се на том проблему управо ради и најавио да ће

интерне контроле бити успостављене у свим министарствима у скорије време.

У додатном питању народни посланик Чедомир Јовановић затражио је одговор о одговорности и мерама које ће се предузети поводом позајмица јавним предузећима у износу од 150 милиона евра из приватизације, а које нису враћене.

Председник Владе је одговарајући на додатно питање истакао да се оно односи на један од прекршаја које је уочила ревизија, оценивши да је то процес који у континуитету траје две декаде. Давање позајмица државним предузећима у циљу помоћи, без да се тражи враћање средстава, не врши блокада тих предузећа, нити покреће поступак стечаја има социјални карактер и на решавању овог проблема се ради. Министарка финансија Диана Драгутиновић додала је да пракса позајмица тј. субвенција датира још из периода 90-тих, оценивши да су то чешће биле субвенције, што је и била промедба ревизора. Она је навела да позајмице, иако је могло, нису отписане и да ће се можда, у поступку реструктурирања, наћи средства да се оне врате.

Народни посланик Зоран Касаловић истакао је да сматра веома значајним почетак рада ДРИ који је резултирао првим Извештајем о завршном рачуну буџета и изразио задовољство што се он везује за овај скупштински сазив и овај сазив Одбора за финансије, који даје пуну подршку ДРИ. Он је питао министра просвете Жарка Обрадовића колико је утицала на ток и исход ревизије чињеница да су 2008. године Министарство просвете водиле две Владе.

Министар Обрадовић навео је да је он један од министара против којих је поднета пријава. Он је истакао да је задовољан што постоји Извештај ДРИ, јер Министарство просвете има највећи број корисника и стало им је да знају како се троши државни новац. Он је оценио да је у питању начин рада Министарства и додао да је, што се тиче Министарства просвете, извештај ДРИ позитиван, јер наводи да финансијски извештаји дају истинит приказ и да су у складу са прописима који се примењују у Републици Србији.

Народни посланик Касаловић поставио је и два додатна питања, једно Радославу Сретеновићу, председнку Савета ДРИ, а друго министарски финансија Диани Драгутиновић. Он је питао колико је ДРИ спремна да утиче да се систем интерне контроле уведе код свих оних буџетских корисника код којих је то законом прописано и затражио став министарке финансија о потреби увођења фискалних правила у јавној потрошњи.

Радослав Сретеновић истакао је да је интерна контрола и ревизија сложен процес и да је законом предвиђено да треба да је имају одређени директни корисници буџета. Од 25 директних корисника само 5 има систем интерне контроле, а 20 нема. 18 корисника је било у обавези да уведе интерну ревизију, од којих је 7 увело, а 11 није. У 2009. години се почело са успостављањем интерне контроле и ревизије код директних буџетских корисника и то је ефекат Извештаја ДРИ, оценио је Сретеновић.

Министарка Драгутиновић истакла је да ДРИ може да врши три типа контроле: финансијску контролу, контролу која показује да ли је трошено за намене које су одобрене Законом о буџету и контролу која показује да ли порески обвезници добијају вредност за уложени новац. Да у Србији ДРИ може да врши трећи тип контроле не би било потребе за законом о фискалној одговорности. Она је најавила да Министарство финансија у сарадњи са ММФ-ом ради на измени Закона о буџетском систему, које ће обухватити и фискалну одговорност.

Народни посланик Томислав Николић изнео је више примедаба на регуларност седнице Народне скупштине и на врсте неправилности које је ревозор уочио у ревизији завршног рачуна буџета Републике Србије за 2008. годину.

Председница Народне скупштине обавестила је посланике да је седница сазвана у складу са чланом 48. Закона о Народној скупштини.

Председник Владе изнео је неколико примера потрошених средстава и средстава одобрених ребалансом буџета у Народној скупштини. Он је оценио да Извештај није утврдио да је постојала намера или умишљај да се прибави противправна имовинска корист и да се прекршајне пријаве односе на прекршаје процедуре, а не на намеру да се опљачкају грађани.

У додатном времену народни посланик Николић истакао је да је председник Владе лично најодговорнији за много промашених приватизација и истакао да ће, када се испита начин вршења приватизација, многи бити предмет кривичних пријава и истрага тужилаштва. Он је упутио и критике ревизору што није рекао ништа о томе како се троше средства буџета.

Председник Владе поновио је у одговору да се у буџету није трошило више средстава него што је било предвиђено и одобрено од стране Народне скупштине.

Народна посланица Сузана Грубјешић навела је да је расправа о Извештају ДРИ обављена на Одбору за финансије и додала да треба неговати и чувати сва независна тела која Народној скупштини одговарају. Она је оценила да је ДРИ увек имала подршку у Народној скупштини и да је потребно да ревизијом буду обухваћена сва министарства и јавна предузећа. Она је истакла и да су пропусти настали услед непостојања закона и правне регулативе, као и да није чула од ревизора да је указао на то како да се пропусти отклоне. Она је питала и по ком критеријуму су изабрана миистарства у којма је рађена ревизија и када ће се обавилти ревизија осталих министарстава.

Председник Савета ДРИ одговорио је да због ограничених могућности ДРИ није могла да да мишљење за сва министарства. Метода којом су бирани субјекти ревизије је из стандарда за одабирање субјеката ревизије, а најзначајнији критеријуми су били материјалност, тј. учешће текућих расхода корисника у укупним расходима буџета који су већи од 3 процената; износи код свих корисника буџетских средстава који су већи од 2 милиона динара, али и критеријум одређених ризичних подручја, а то су пре свега услуге по уговору.

У додатном питању посланица Грубјешић је затражила информацију шта је намера ДРИ да уради до краја ове године и да ли ће радити ревизију јавних предузећа.

Радослав Сретеновић је одговорио да је ДРИ у обавези да да програм за 2010. годину, што је и урађено у децембру 2009. године. ДРИ се определила за ревизију завршног рачуна буџета Републике Србије, пословање НБС, локалне самоуправе, јавних предузећа и фондова социјалног осигурања, али ДРИ није у могућности да обезбеди стручан кадар, те није у могућности да планира контролу јавних предузећа. Он је подсетио да је ДРИ поднела иницијативу Одбору за финансије за измену Закона о ДРИ, како би се ова институција кадровски попунила и урадила извештаје и за локалне самоуправе и за јавна предузећа.

Народни посланик Зоран Красић подсетио је на неке од констатација у Извештају ревизора и потао шта је предузето да се неправилности отклоне и да ли су извршене исправке у главној књизи трезора.

Министарка финансија Диана Драгутиновић је у одговору упознала народне посланике са тим каква је главна књига трезора. Она је навела да је садашња Влада наследила информациони систем, који је донација, и у ком је и модул главне књиге трезора. Она је подсетила да постоје два начина извршења буџета, да се плаћање врши са једног места ида се плаћање не врши са једног места. Систем који постоји подржава директне буџетске кориснике и плаћање се врши са више места и такав систем подржава главна књига трезора. Она је истакла и да је тачно да је постојао један завршни рачун буџета пре ревизије и један после ревизије и навела да је у питању била мања статистичка грешка код питања шта је кеш, а шта финансијски еквивалент.

Председник Владе Мирко Цветковић навео је да се тек кренуло са успостављањем интених контрола и да ће се оне успоставити у догледно време.

И додатном времену посланик Красић затражио је одговор на питање ко је одговоран што је извршено прекорачење дозвољеног износа позајмица из консолидованог рачуна трезора од 60 процената дневног стања салда претходног дана у два случаја и такође што средства нису враћена до краја буџетске године.

Министарка Драгутиновић рекла је да се интерне позајмице по њеном мишљењу не сматрају јавним дугом, додавши да се оне редовно враћају онда када буџет има више средстава и да нема позајмице која је старија од 60 дана. Она је додала и да је правилник промењен и да се позајмице сада враћају на дневној основи, тако да се боље управља готовином.

Председник Владе је поновио да у Извештају ДРИ није утврђена било каква намера или радње које би имале призвук криминала. Радослав Сретеновћ је истакао да је због неправилности у вези са враћањем позајмица поднео прекршајну пријаву против директора Управе за трезор.

Народни посланик Драгољуб Мићуновић питао је да ли Влада, тамо где учествује у финансирању различитих организација, врши контролу утрошених средстава.

Министарка Драгутиновић рекла је да је контролна функција у зачетку, буџетска инспекција врши контролу, али њена функција слаби са јачањем ДРИ. Она има план и програм и руководи се ризиком и врши контролу тамо где постоје сумње да се новац не троши наменски.

У додатном питању посланик Мићуновић је затражио објашњење контроле трошења средстава које је Влада упутила за обнову манастира на КиМ и изградњу храма Светог Саве.

Министарка финансија је у свом одговору поновила да је то ствар капацитета буџетске инспекције и њеног плана и програма.

Народни посланик Слободан Мараш указао је на низ прекршаја из Извештаја ДРИ, непостојање интерне контроле у министарствима и повлачење завршног рачуна буџета и питао шта ће се урадити са одговорним људима, пре свега у Министарству рада и социјалне политике, које је имало највише неправилности у раду, као и зашто ДРИ није поденела ниједну пријаву против министра Расима Љајића, а јесте против његових помоћника.

Председник Владе сложио се са констатацијом да министарства морају да имају интерну контролу, подсетио да је завршни рачун буџета за 2008. годину повучен због примедбе ревизора на начин обрачуна курсних разлика и поновио да осим те, других исправки у завршном рачуну буџета није било. Он је поновио и да се овде ради о подношењу прекршајних пријава за најнижу врсту прекршаја и изнео мишљење да за то не треба тражити подношење оставке министара, јер није било намере да се прибави корист.

Посланик Мараш је поставио додатно питање у вези са средствима из приватизације која су отишла јавним предузећима и нису враћена. Он је затражио од председника ДРИ да се изврши контрола јавних предузећа и политичких партија.

Председник Савета ДРИ Радослав Сретеновић истакао је да је у складу са законом у Министарству рада и социјалне политике министар пренео овлашћења помоћницима и да зато нема прекршајне пријаве против њега. Што се тиче ревизије политичких странака, ДРИ ће моћи да врши контролу буџетских средстава која добијају политичке партије када буде регурутовала нов кадар.

Министарка Драгутиновић истакла је да нема „испаравања“ донација и да је у питању неусаглашеност евиденција Министарства финансија и НБС. Министарство финансија региструје све донације које уђу у земљу у новцу и натури, како за буџетске кориснике, тако и за невладин сектор, док НБС региструје само прилив девиза по основу донација које иду преко ње.

Народни посланик Ђорђе Милићевић истакао је да Посланичка група СПС-ЈС подржава рад ДРИ и увођење реда у јавне финансије. Он је питао да ли је и колико Влада помогла рад ДРИ, да ли је учинила нешто у погледу положаја ревизора и оценио да није добро да се Извештај прво појави у јавности, па тек онда пред Одбором за финансије. Питао је и да ли у том погледу може да се промени пракса, како би се подигао углед Народне скупштине, Одбора за финансије и саме ДРИ.

Министар просвете Жарко Обрадовић навео је да је Влада дала свој допринос раду ДРИ, да је најреалније прихватила Извештај и примедбе изнете у њему и оценио да су оне добар основ да се неправилности исправе у наредном периоду доношењем нових прописа и закона.

Радослав Сретеновић је рекао да је представљањем Извештаја право јавности, па тек онда Одбору, избегнут евентуални утицај на ДРИ и подсетио да је то светска пракса, као и да је Извештај прво предат Народној скупштини, па тек онда представљен јавности. Он је оценио да је ДРИ имала подршку Владе и да је након две године добијен простор, али да данас ни он није довољан за рад. Он је затражио подршку за измене Закона о ДРИ што би побољшало материјални статис ревизора.

Министарка финансија је додала да је ДРИ по природи посла највише имала посла у Управи за трезор која се трудила да им створи што боље услове за рад. Министарство финансија схвата важност ДРИ и Агенције за борбу против корупције, што показује и давање позитивног мишљења да се ДРИ обезбеде већа средства за ангажовање нових ревизора.

Народна посланица Јоргованка Табаковић затражила је одговор на питање контроле пословања НБС тј. Завода за израду новчаница који ће по њеним речима од штампања здравствених легитимација зарадити од 30 до 40 милиона евра и питала је да ли је икад НБС уплатила на рачун Владе остварен профит.

Министарка финансија је одговорила да НБС није уплатила ништа за 2008. годину, али да се за 2009. годину очекује уплата од 2-3 милијарде динара остварене добити.

Радослав Сретеновић је истакао да је крајем 2008. године закључен ретроактивни уговор који се односи на средства по основу плаћања и добијања камата 2,5 процента код НБС. Та средства су пренета и због тога што је уговор закључен ретроактивно нису могли да поднесу одговарајућу пријаву.

Постављајући додатно питање посланица Табаковић је затражила информацију по ком основу ће ковница новца зарадити 30-40 милиона евра кршећи Закон о јавним набавкама, злоупотребљавајући монополски положај и вршећи привредну делатност.

Председник Владе је истакао да је Народна скупштина место коме одговарају независне институције па и НБС, да о раду завода нема довољно информација и упутио је посланицу Табаковић да питање проследи НБС.

Народни посланик Владимир Илић питао је да ли је било притисака на рад ДРИ и када се очекује да ова институција дистигне свој пут капацитет и које су претпоставке за то. Он је додао да и би у циљу бољег рада требало наложити инситуцијама да уведу међународне стандарде квалитета и одговорности оних који су предмет ревизије.

Председник Савета ДРИ навео је да у скалду са приписима ДРИ има формираних 6 сектора, по систематизацији 85 радних места ревизора и 29 осталих. У два наврата, 2008. и 2009. године, запослено је 4 овлашћена ревизора, 1 сарадник , 1 млађи сарадник и 1 државни ревизор. Он је изразио очекивање да ће побољшањем материјалних услова бити остварен пун капацитет, како би преко 9.000 корисника буџетских средстава било предмет ревизије ДРИ.

Постављајући додатно питање посланик Илић је навео да је потребно увести и перманентно образовање запосленик кадрова у ДРИ, а Радослав Сретеновић је одговарајући на питање рекао да је то законска обавеза ДРИ, као и лиценцирање ревизора и најавио да ће до краја јуна ове године ДРИ донети План образовања кадрова и лиценцирања ревизора.

Народни посланик Владан Јеремић је оценио да се на седници не разговара о конкретним мерама које треба предузети поводом Извештаја ДРИ и истакао да нема одлучности да се озбиљније крене у борбу против корупције. Он је указао на питања буџетских позајмица, задуживања за покриће буџетског дефицита, донација, исплата по основу гаранција и мера за наплату потраживања и затражио објашњење за њих.

Одговарајући на питања министарка Драгутиновић је поновила да је код донација проблем у различитим базама података и позвала народног посланика да се у Министарству финансија сам увери у то, додајући да се до сада ниједан донатор није жалио да су средства из донација ненаменски трошена. Што се тиче гаранција она је навела да је Министарство финансија предузело мере у складу са законом. Велики број јавних предузећа се задужио уз гаранцију Републике Србије, а само у два случаја у 2008. години држава је платила камату на гаранцију и то у случају ЈП Железница и ЈП Путеви Србије. У 2009/2010 години плаћа се само за ЈП Железница и то је у ствари субвенција, навела је министрка финансија.

Председник Савета ДРИ је поновио да је ДРИ поднела иницијативу за изнемну Закона о ДРИ Одбору за финансије који је једногласно подржао, али да до данас нема информацију када ће она ући у скупштинску процедуру.

Додатно питање које је посланик Јеремић поставио тицало се враћања ненаменски утрошених средстава у буџет града Београда, по налогу буџетске инспекције Министарства финансија.

Одговарајући на питање председник Цветковић је рекао да се оно не односи на републички буџет, ни на период који је предмет расправе.

Народна посланица Бранка Љиљак питала је да ли су се нашли механизми да се курсне разлике ускладе при изради завршног рачуна буџета за 2009. годину.

Министарка Дргаутиновић је одговорила да су курсне разлике готовински еквиваленти и то је сада усалгашено, те се грешка неће поновити.

Као додатно, посланица Љиљак је постатила питање да ли ДРИ процењује да су нека одговорна лица прибавила неку материјалну корист.

Радослав Сретеновић је рекао да је поднетио 19 пријава за износ преко 141 милијарду динара, од чега се преко 70 процената односи на кршење Закона о буџетском систему. Нису се уверили да је било злоупотребе које носе кривичну одговорност и нису се уверили да је прибављена имовинска корист.

Народна посланица Весна Пешић оценила је да је ревизија завршног рачуна буџета озбиљна тема и питање да ли Србија има озбиљну државу или не. Она је додала да се Извештај ДРИ може третирати као генерална проба, с обзиром да је обухватио само део трошења буџетских средстава. Она је навела и да се ревизор уздржао од давања мишљења у Извештају и питала када ће бити у стању да да мишљење, као и како је могуће да због недостатка ресурса не постоји целокупно ревизорско мишљење.

Радослав Сретеновић је одговорио да је процес успостављања ДРИ као институције тежак и да ће ДРИ бити у ситуацији да повећа обухватност ревизије и да мишљење о завршном рачуну буџета када за то буде имала капацитета. Он је најавио да ће тада ДРИ бити у могућности да се бави коруптивним активностима у трошењу буџетских средстава.

Додатно питање посланице Пешић односило се на рачуноводствени систем, главну књигу трезора и систем унутрашње контроле.

Министарка Драгутиновић је поновила да Србија није имала трезор и да је он у настајању. Трезор подржава информациони систем који је наслеђен и који подржава само директне буџетске кориснике.

Народни посланик Драган Стевановић је питао државног ревизора да ли све што је чуо од представника владајуће већине сматра подршком, да ли ће му након ове седнице бити лакше у раду и да ли ће имати могућности да обавља свој посао у складу са европским стандардима.

Радослав Сретеновић је изразио наду да ће имати подршку, што је изразио и Одбор за финансије Народне скупштине када је прихватио иницијативу за измену Закона о ДРИ.

Посланик Стевановић је додатно питао председника Савета ДРИ када ће смоћи снаге да уђе у јавна предузећа на локалном нивоу, а председника Владе која инспекција је надлежна за контролу цена комуналних предузећа на локалном нивоу.

Председник Савета ДРИ одговорио је да ће, након успостављања сектора за ревизију јавних предузећа, започети ревизију на читавој територији Србије и најавио отварање организационих јединица ДРИ у већим центрима у Србији од 2011. године.

Председник Цветковић је истакао да је контрола цена болно питање у тржишној економији и додао да би дугорочно гледано

држава требала да се повуче са тог тржишта. Он је изнео и неколико техничких информација у погледу формирања цена.

Народну посланицу Јелену Триван занимала су питања у вези са својином, пре свега наводима да Дирекција за имовину нема пуну евиденцију о стању државне имовине. Она је питала председника Владе како је могуће да Република Србија нема попис своје имовине, као и какви су уговори по којима се рентира државна имовина, да ли је ситуација данас боља и да ли се ради попис државне имовине јавних предузећа.

Председник Владе рекао је да је чињеница да Дирекција нема попис имовине, као и да за то постоје два разлога – један је организационе природе, а други је је настао као последица Закона о средствима у својини Републике, по коме имовина јавних предузећа не припада њима, већ Републици. Данас се ради на попису имовине и стварају се базе података, а упоредо са тим врши се и сагледавање сврсисходности њеног коришћења.

П

осланицу Триван је занимало и давање имовине у закуп страним представништвима, али и наводи да се имовина даје у закуп представницима странака на локалу по повољнијим условима, као и да ли је извршена анализа тих уговора.

Председник Цветковић је одговорио да је анализа извршена и да извештај о томе показује да се некретнине издају по ценама испод тржишних. Формирана је група која за преуговарање тих цена, али је ограничавајући фактор, у једном броју уговора, тај што су се уговори склапали са фиксним роком закупа, те се измене цена врше тамо где је то могуће. Разлика износи око 2 милиона евра, тако да је приход Дипоса у 2008. години био 50 милиона динара, а у 2009. години нешто више од 200 милиона динара.

Министарка финансија додала је и да се ствара утисак да евиденција јавних средстава не постоји, што није тачно, ако и и да се ради на централизованој евиденацији.

Народна посланица Лидија Димитријевић оценила је лошим што седници не присуствују сви министри чији је рад обухваћен Извештајем ДРИ и у чијем раду су уочене неправилности. Она је питала председника Владе ко су послодавци који неоправдано увећавају зараду, само запосленој трудници у периоду од четири месеца, који претходе месецу од почињања породиљског боловања, а који је од утицаја на остваривање права на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета.

Одговарајући на постављена питања председник Цветковић је рекао да ће она бити пренета ресорном министарству.

Посланица Димитријевић питала је министрку финансија да ли остаје при својој тврдњи да народни посланици не треба да верују у све што прочитају у Извештају ДРИ.

Министарка је одговорила да је та реченица извучена из контекста и да су посланици сумњали у све о раду Владе, осим у Извештај ДРИ. Она је оценила да је тешко наћи да о једној ствари сви имају исто мишљење и поновила да и данас мисли да интерне позајмице не могу бити јавни дуг.

Пре давања речи народном посланику Милану Вучковићу, председавајућа Гордана Чомић обавестила је народне посланике да су примили оставку Милана Ђокића на функцијународног посланика и Извештај Административног одбора, те је Народна скупштина констатовала, на предлог Административног одбора, престанак мандата пре истека времена на које је изабран народном посланику Милану Ђокићу, изабраном са Изборне листе „За европску Србију – Борис Тадић“.

У наставку седнице, народни посланик Милан Вучковић питао је да ли је тачно да су средства из министарстава упућивана политичким партијама и тајкунским предузећима.

Председник Савета ДРИ рекао је да се нису уверили у ненаменско трошење средстава. Он је казао да је било преношења средстава по уговорима о услугама одређеним правним лицима, али да ли су она тајкунска не може да каже. Он је додао да су тамо где није поштован закон о склапању уговора поднете прекршајне пријаве и да нису уверени да су средства преношена политичким странкама.

Народни посланик Дејан Мировић у свом обраћању је изнео закључак да је било притисака на рад ДРИ и оценио да се Извештај бави периферним стварима, а не правом корупцијом.

Радослав Сретеновић је одговорио да је Извештај ДРИ прекретница у јавним финансијама и поновио информацију о начину и методама избора субјеката ревизије, уз оцену да се нада да се прекршаји који су уочени неће поновити.

Народна посланица Горица Мојовић оценила је да ће Извештај деловати превентивно на све који брину о државном новцу. Она је питала који су критеријуми за избор министарстава која су контролисана, критеријуми по којима су биране врсте контролисаних расхода и критеријуми за одабир предмета контроле.

Председник Савета ДРИ рекао је да су у поступку одабира корисника коришћена три стандарда и да они нису бирани случајно.

Посланица Мојовић је питала ко је донео одлуку, мимо Владе, да се са позиције 424 потпише уговор за додатних 10 милиона динара за дворове, када се зна да је за ту намену буџетом већ било опредељено 20 милиона динара.

Радослав Сретеновић је одговорио да постоји одлука Владе и ребаланс буџета о исплати додатних 10 милиона са позиције 424.

Народна посланица Марина Томан питала је Радослава Сретеновића који су разлози да обавља посао који даје делимичне резултате, како то да стално изјављује да нема услова за детаљнију ревизију ако није било политичких притисака, и шта је са ревизијом у јавним предузећима.

Радослав Сретеновић поновио је да нема политичких притисака на ДРИ и да их није било приликом ревизије. Што се тиче ревизије у јавним предузећима он је навео да су према закону сва јавна предузећа обавезна да имају ревизију од стране независног ревизора, за сада од стране комерцијалног ревизора. Није вршена ревизија од стране ДРИ у јавним предузећима због недостатка кадрова у том сектору, што важи и за локалне самоуправе.

Пошто је листа посланика за постављање посланичких питања у вези са актуелном темом исцрпљена председница Народне скупштине проф.др Славица Ђукић-Дејановић се захвалила, у своје и и у име народних посланика, председнику Владе, министрима финансија и просвете и председнику Савета ДРИ на учешћу у раду и изразила наду да су и јавност и народни посланици добили адекватне одговоре на питања у вези са актуелном темом.