Гојковић је самиту, где председници парламената разговарају о јачању парламентарне димензије процеса проширења и оснаживање парламената у региону, рекла да Србија остаје опредељена за чланство у ЕУ и да у потпуности подржава политику проширења.

„Верујемо да ће и овај мандат Европске комисије, кроз конкретне кораке, наставити ову политику. Мора се препознати да је она важна не само за наш регион, већ и за Европу у целини“, нагласила је Гојковић.

Председница Скупштине Србија је указала да је Србија посвећена овим вредностима и независно од процеса евроинтеграција, као и да реформе које спроводи на путу ка ЕУ, чак и када су тешке, остварује у интересу свих наших грађана.

„Очекујемо да Европски савет, а потом и Самит ЕУ-Западни Балкан у Загребу, као и Конференција о будућности ЕУ донесу позитиван искорак. Посебно је важно да се то огледа и у новом буџетском циклуса ЕУ за 2021-2027“, рекла је Гојковић и навела да је важно да се дефинише временски оквир и јасна методолoгија будућих преговора за чланство у ЕУ, као и да то мора да доведе до унапређења квалитета преговора са ЕУ и отклони неизвесност за све нас који се налазимо у овом процесу.

Гојковић је истакла да Парламент има важно место у процесу преговора о приступању, и да осим што усклађује национално законодавство са правним тековинама ЕУ и учествује у доношењу преговарачких позиција, суштински представља и приближава грађанима структуре и процесе ЕУ.

„Управо да би парламент могао да обавља овај важан посао, неопходно је да пред собом има јасан пут евроинтеграција“, рекла је Гојковић и нагласила да је рад Народне скупштине унапређен полазећи, између осталог, и од препорука Европске комисије. Гојковић је захвалила на ангажману Европском парламенту у међустраначком дијалогу, који је допринео унапређењу изборног процеса за предстојеће парламентарне изборе и у дебату укључио велики број политичких субјеката.

Гојковић је напоменула да у Парламенту предстоји расправа о смањењу изборног цензуса са досадашњих пет на три одсто и истакла да се овим решењем значајно унапређује репрезентативност парламента, даје снажан додатни импулс европској вредности плурализма и пружа могућност да шири спектар различитих политичких идеја и погледа буде заступљен у највишем законодавном телу.

„Реч је и о важној либерализацији правила, која доприноси развитку политичког живота унутар институција и представља важно улагање у будућност демократије“, навела је Гојковић.

Гојковић је истакла значај регионалне сарадње под окриљем ЕУ у оквиру „Берлинског процеса“ и напоменула значај ЦЕФТА споразума, који је омогућио стварање зоне слободне трговине у југоисточној Европи, те позвала све потписнице ЦЕФТЕ да безусловно и у пуном обиму, поштују и примењују оно што су потписале.

На самиту је усвојена Заједничка декларација председника парламената Западног Балкана, заједно са председником Европског парламента и председником хрватског парламента који представља хрватско председавање Савету ЕУ, у којој се потврђује кључна улога парламената у промовисању реформске агенде ЕУ и испуњавању европских аспирација народа Западног Балкана.

Позива се Европски савет да настави да подржава европску перспективу Западног Балкана на основу испуњавања критеријума за приступање и пошаље јасну и позитивну политичку поруку о отварању приступних преговора и одобравању статуса кандидата.

У Заједничкој декларацији се наводи да би Самит у Загребу требало да има суштинску улогу у враћању кредибилитета политици проширења и давању новог, делотворног подстицаја овом процесу кроз конкретне закључке који би додатно приближили регион Европској унији и осигурали одрживост европске перспективе Западног Балкана.