10. јун 2019. Председница Народне скупштине Маја Гојковић на отварању Седме пленарне седнице Националног конвента о ЕУ

10. јун 2019. Председница Народне скупштине Маја Гојковић на отварању Седме пленарне седнице Националног конвента о ЕУ

Понедељак, 10. јун 2019.

Гојковић на отварању седнице Националног конвента

Председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић говорила је на отварању седме Пленарне седнице Националног конвента о ЕУ о делу извештаја ЕУ о Србији, који се односи на рад Скупштине Србије, који је изазвао пажњу јавности.


Гојковић је рекла да као што је указала приликом састанка са шефом мисије ЕУ у Србији Семом Фабрициом, извештај садржи одређене политичке оцене и додала да има и напомене на којима се може радити како би се унапредили одређени сегменти рада Народне скупштине.

„Дефинисала сам скуп смерница и мера, који ће унапредити рад Парламента Србије“, рекла је Гојковић и навела да се мере, које жели да спроведе, тичу пре свега хитног поступка приликом предлагања закона, те додала да је и до сада позивала Владу да не предлаже Народној скупштини законе по хитној процедури када то није неопходно, као и да је ту наишла на разумевање председнице Владе Ане Брнабић.

Гојковић је нагласила да за чак 16 аката у овој години Народна скупштина није прихватила да их разматра по хитном поступку и навела да је употреба хитних законодавних процедура смањена са 65 одсто у 2016. години на око 44 одсто, колико је у последњем извештају. Како је рекла, ипак сматра да је то још увек висок проценат и да ће, убудуће, разматрања закона са ознаком хитности поступка, бити могуће само изузетно, како Пословник прописује, и пре свега када је реч о ратификацији важних међународних споразума и услед околности које нису могле да се предвиде.

„Парламент тако више неће узимати у обзир на разматрање законе по хитном поступку, када за то разлози нису очигледни, већ ће их враћати Влади да успостави редован поступак“, рекла је Гојковић.

Гојковић је најавила да ће Скупштина Србије веома брзо, већ у јуну, расправљати у пленуму о извештајима независних регулаторних тела за 2018. годину, и на тај начин Народна скупштина ће јасно показати да подржава и поштује рад независних регулаторних тела и њихову улогу нашем друштву.

Гојковић је такође указала да се са праксом улагања већег броја амандмана од стране владајуће коалиције престало још у јануару ове године, да то није констатовано у овом извештају, иако сматра да је било простора с обзиром да се извештај односи на период од марта 2018. до марта 2019. године.

„У разговору са посланицима који су их до тада подносили, нагласили су да је то био одговор на опструкцију рада парламента кроз праксу предлагања стотина па и хиљада амандмана од стране опозиције „брише се“ или сличних предлога без суштинског садржаја“, рекла је Гојковић и подсетила да је Народна скупштина наилазила и на тешкоће приликом утврђивања дневног реда, будући да су посланици опозиционих странака улагали од 170 до 220 допуна дневног реда без суштинског садржаја и истакла да са тим праксама мора да се престане без обзира из којих редова долазиле.

Гојковић је истакла и да очекује важне помаке приликом разматрања наредног предлога закона о буџету, као најважнијег закона у години.

„Буџет, као кључни закон у години биће размотрен самостално, без спајања са другим тачкама дневног реда и предложићу да расправа о овом важном документу уместо пет сати траје дупло дуже за посланичке групе, што ће бити први пут после 12 година“, најавила је Гојковић.

Председница Скупштине је нагласила да ће снажно инсистирати да одбори у Скупштини Србије, у складу са Пословником, успоставе редовну праксу одржавања јавних слушања, посебно када је реч о системским законима, како би створили могућности да се најквалитетнија решења уграде у законе.

„Због истине и грађана важно је да укажем да су у извештају примећене и позитивне ствари и напредак. Ту мислим на чињеницу да је одржавање седница на којима посланици постављају питања члановима Владе учесталије, потом да је Парламент наставио да одржава дебате о преговарачким позицијама Србије за поглавља о придруживању ЕУ, као и размене мишљења са Националним конвентом о Европској унији“, рекла је Гојковић.

Гојковић је истовремено приметила да, када се говори о надзорној функцији парламента над извршном влашћу, у извештају је потпуно занемарен рад одбора, односно чињеница да сви министри долазе и бране своје изештаје о раду пред ресорним одборима који контролишу њихов рад.

Гојковић је подсетила и да је више пута позивала представнике мањег дела опозиције који бојкотује део рада Парламента, пре свега рад у пленуму, јер учествују у раду одбора, и у парламентарним делегацијама, да дођу како би разговарали у Парламенту о унапређењу рада.

„Наставићу и даље да позивам све шефове посланичких група да разговарамо о побољшању рада, као и овим мерама“, рекла је Гојковић и изразила задовољство што се једна посланичка група, као и неки самостални посланици, који су до сада бојкотовали рад у пленуму, вратили на заседања.

Гојковић је истакла да је Парламент најбоље место да се разговара и захвалила на сарадњи Националном конвенту као мрежи организација цивилног друштва, те указала да заједно могу да се „исправљају грешке које смо ми правили, или неки други пре нас“.


Видео (1)

Понедељак, 10. јун 2019. | уводне речи - Седма пленарна седница Националног конвента о Европској унији 10.06.2019.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31