Желим да вас поздравим у име Народне скупштине Републике Србије да се захвалим и честитам на посвећености и напорима македонском председавању Процесом сарадње у Југо – источној Европи у протеклих годину дана. Ова конференција је истовремено изузетна прилика да сагледамо достигнућа претходног периода, све аспекте, перспективу и могућности даљег унапређења сарадње. Истовремено, желео бих да захавлим нашем домаћину господину Вељаноском на гостопримству.
Желим да нагласим да је Процес сарадње у Југо – источној Европи аутентична иницијатива, потекла од самих земаља овог макро- региона, као процес добросуседских односа, стабилности, безбедности и сарадње који данас окупља дванаест земаља и представља својеврстан „глас региона“.
Данас је регион Југоисточне Европе укључен у знатан број мултилатералних иницијатива, од оних општег политичког значаја до секторских облика сарадње. У протеклом периоду било је неколико званичних предлога за унапређење регионалне сарадње и реформе регионалних институција, као и за унапређење интеграције региона у Европску унију. Као илустрацију даљих потенцијалних праваца сарадње, подсећам на предлог Вишеградске групе о оснивању Балканског фонда по узору на Вишеградски фонд, као и на предлог Грчке да током свог председавања Европском унијом, у првој половини 2014. године, организује самит ЕУ - Западни Балкан.
Ипак, уважавајући чињеницу да се Европска унија тренутно налази у кризи која се може развијати на различите начине, свесни смо да се то одражава негативно на процес проширења, као и на процес регионалне сарадње.
Најмање пожељан сценарио би била могућност даљег погоршања економске ситуације у Европи. У таквим условима, слабио би интерес за проширење, а процес приступања земаља региона био би успорен, што би могло утицати на погоршање унутрашњих прилика у земљама региона, са негативним последицама на регионалну сарадњу.
Ми смо, међутим, убеђени да ће се актуелна криза завршити позитивним исходом, односно изласком Европске уније из кризе. То би резултирало јачањем Уније, што би се даље позитивно одразило на политику проширења. Земље региона би биле заинтересоване за још активније учешће у регионалној сарадњи, кроз јачање Савета за регионалну сарадњу и Процеса сарадње у ЈИЕ, који би у правом смислу представљали глас региона.
Земље региона ЈИЕ с друге стране могу и треба да одиграју кључну улогу када се ради о унапређењу и даљем развоју регионалне сарадње, што би олакшало процес интеграције у ЕУ и смањило економске и социјалне потешкоће у региону. Зато је пред земљама ЈИЕ задатак да донесу нову оцену резултата сарадње и покушају да дефинишу заједничку визију региона и улогу ове регионалне иницијативе.
Даме и господо,
Парламенти наших земаља такође могу дати значајан допринос у стварању бољих економских услова. Парламентарна дипломатија је, пре свега, начин да се у директним контактима подстакне економска и привредна сарадња како на билатералном, так и на мултилатералном нивоу. За ово последње, наша иницијатива је од великог значаја. Наш утицај на економски амбијент је зато двојак. Поред давања подстицаја економској сарадњи и повезивања привреда и економија, кроз законодавну и надзорну функцију парламент ствара боље услове за пословање, доношењем закона посебно у сфери владавине права и борби против корупције и каснијим надзором над спровођењем закона, парламент доприноси сигурнијем економском амбијенту што за узврат доноси већи број инвеститора. Коначно, не и најмање важно, евро интеграције региона саме по себи представљају доказ озбиљности реформи које се предузимају и тако непосредно стварају амбијент поверења.
Као председник Народне скупштине РС желим да предложим приступ регионалној сарадњи који би се базирао на: унапређењу културних, економских и политичких веза; превазилажењу наслеђа прошлости и изградњи односа који ће одговорити на изазове будућности; и развоју новог духа сарадње. Свесни смо места које у развоју регионалне сарадње у ЈИЕ има Европска унија.
Сматрам да је потребно успоставити проширену координацију између ЕУ и ЈИЕ у оквиру које би били анализирани и оцењени досадашњи резултати регионалне сарадње. Поред дипломатских тела, могли бисмо да формирамо тимове независних стручњака, за анализу постигнутог у одређеним областима са предлозима за унапређење сарадње. Истовремено, можемо сугерисати и организовање неколико скупова невладиних организација, где би се разматрала питања унапређења облика и области регионалне сарадње. Постоје могућност да се и у досадашњем формату заједнички делује активније како би се ојачала сарадња у региону у циљу стварања узајамне подршке у оквиру међународних организација, подршке чланица ЕУ које учествују у нашем раду за заједничке интересе региона у институцијама ЕУ посебно када се ради о фондовима за претприступне активности и пружање подршке у процесу интеграције.
Република Србија има интерес за даље унапређење регионалне сарадње и заједничко налажење решења за сва отворена питања. Народна скупштина је заинтересована за још интензивнију размену искуства и најбољих пракси. Ово је процес који захтева свакодневни рад и консултације и уверен сам да ћемо напорима и пожртвованим радом у будућности успети да надокнадимо кашњење које целокупан регион има у односу на процес европских интеграција, да учврстимо темеље демократије и мира у овом региону и да дамо допринос економском развоју и просперитету.
Дозволите ми да се осврнем на регионалну сарадњу, значај постојећих иницијатива, и поделим са вама искуства Народне скупштине у регионалној сарадњи. Чињеница да су се све земље региона определиле за прикључење ЕУ, што је у центру пажње и наше јавности, захтева од нас предузимање темељних реформи и успостављање нових системa вредности. Свесни чињенице да развој сваке појединачне земље води кроз регионалну сарадњу и добросуседске односе, поносни смо што смо део веома значајних регионалних токова, посебно Споразума о слободној трговинској зони – ЦЕФТА, Споразума о енергетској заједници у Југоисточној Европи, који је и први споразум земаља региона са Европском унијом, што учествујемо у изради Стратегије ЕУ за Подунавље, као и у протоколима о сарадњи у области правосуђа и унутрашњих послова.
Придајемо посебан значај развоју односа са државама у региону, као основи обезбеђивања и јачања стабилности и унапређења свестране добросуседске сарадње, те интеграције овог дела Европе у ЕУ. Због тога је неопходно да сарађујемо и унапређујемо постојеће иницијативе, јер су оне оквир за разговоре и проналажење заједничких интереса и решења у различитим областима живота. Природно је што сарадња са суседима представља кључни аспект јачања веза са Европском унијом, а уверени смо да и за наше суседе ово јесте приоритетан интерес. И када се узме у обзир економија, трговинска размена, инфраструктура, животна средина, безбедност, саобраћај, култура, туризам, свака од области живота природно упућује на суседе, јер су све те области повезане и не може се деловати нити у једној самостално.
Желео бих да искористим ову прилику да честитам нашим колегама из Хрватске, која ће постати чланица ЕУ 1. јула 2013. године. Ово је важно, не само за Хрватску, него за цео регион.
Радећи заједно у великом броју области значајних за живот наших грађана шаљемо јасан сигнал нашим партнерима у ЕУ да регион гради атрактивно, стабилно и предвидиво окружење, које је спремно да одговори захтевима развијених земаља. Као парламентарци морамо даље подстицати сарадњу, јер смо сигурни да ће допринети друштвеном, демократском и привредном развоју свих земаља. Од изузетног је значаја да се земље региона сарађују у усклађивању законодавства, заузимања заједничких ставова, позиција и заједничких иступања пред европским институцијама, посебно у оним сферама које ће грађанима обезбедити бољи квалитет живота. Посебно је потребно јачати привредне везе, јер уз подршку привредних субјеката, градимо регион економског просперитета, што је претпоставка за успостављање трајне стабилности у региону.
Желим овом приликом да још једном изразим захвалност за подршку, Републици Србији, за напоре које уложила у унапређењу односа међу народима региона. Поносан сам што могу да истакнем да су и председник РС, Влада РС и Народна скупштина уложили велике напоре да оснаже и спроведу ову иницијативу. Драго ми је да су и друге државе прихватиле и подржале приступ мирног и демократског решавања проблема у региону, чему је Србија одувек привржена у правцу повећавања безбедности, стабилности и пропсперитета.Ми ћемо наставити то да чинимо и у оквиру ове организације, наравно, у складу са уставима наших држава и јасним правилим ове организације.

Сасвим је природно да смо ми у Народној скупштини, и током српског председавања овом регионалном иницијативом , посебну пажњу придавали јачању парламентарне димензије овог Процеса. Парламенти и јесу форуми у којима се размењују мишљења која је теже отворити на нивоу извршне власти, и где је простор за дијалог шири. Ми, парламентарци, разговарамо о различитим темама, од важности за грађане наших земаља, од важности за процес европских интеграција, са жељом да се боље разумемо, препознамо заједничке интересе и нађемо најбоља решења за отворена питања. Имајући у виду значај парламентарне дипломатије, Народна скупштина ће и у наредном периоду улагати напоре ради интензивирања сарадње са Европским парламентом, другим институцијама Европске уније, парламентима земаља чланица ЕУ, али и парламентима других земаља у региону.

Поштоване колеге, желим овом приликом да истакнем да је Србија посвећена свом европском путу, а на том путу улога парламента је веома значајна. У очекивању да отворимо преговоре за чланство, у настојању да обезбедимо бољи живот за наше грађане, од важности је да останемо доследни на путу реформи, уверени да је пут демократије, просперитета, социјалног развоја, заштите људских права и основних слобода пут који нема алтернативу.
На крају, желим да позовем уважене колеге из региона, да радимо заједнички на интегрисању нашег региона у ЕУ, јер је то заједнички циљ свих нас. Без међусобне сарадње између земаља региона, нема напретка ни за једну земљу понаособ. Имајући то у виду остајемо доследни на путу европских интеграција и јачања добросуседских односа и односа у региону.
Хвала вам!