Главне теме на форуму су утицај вештачке интелигенције на креативне и културне индустрије, утицај вештачке индустрије на свакодневни живот европских грађана, утицај на образовање, здравствени сектор и јавну управу. Скуп су отворили председник Парламента региона Брисел Рашид Мадран, председник Парламента Валоније Андре Фредерик и председник Федерације Валонија-Брисел Руди Демот.

Марина Рагуш је у свом излагању истакла да „вештачка интелигенција може унапредити и ефикасност рада јавне управе и квалитет услуга које држава пружа грађанима и привреди“ и додала да „да ће ова технологија обликовати развој свих сегмената привреде и друштва у будућности, а самим тим имати утицај на демократију и рад националних парламената“. Упозорила је и да „уз потенцијалне предности у виду економског развоја и унапређења ефикасности, развој вештачке интелигенције носи са собом и одређене изазове, а то су пре свега заштита података о личности, ризик да се из података наследе пристрасност и дискриминаторни фактори, смањивање потребе за постојећим радним местима и друга етичка питања“. Такође, истакла је да је „Србија била 26 држава која је 2019. године усвојила Стратегију развоја вештачке интелигенције (за период до 2025. године)“.

Народна скупштина је у прошлом мандату формирала Пододбор за информатичко друштво и дигитализацију који се још од оснивања фебруара 2021. године бавио дигитализацијом у нашем друштву и вештачком интелигенцијом, да би 19. јануара 2022. године одржао јавно слушање на тему „Вештачка интелигенција и човек у новом дигиталном добу“. Том приликом се расправљало о томе да ли ће технологија владати људима или ће користити човеку, што је једна од главних дилема и данашњег форума.

На овом парламентарном скупу учествује око педесет посланика из двадесет држава чланица Европске уније, четири државе кандидата и Норвешке.