На самом почетку састанка, амбасадорка је навела да је тек пре неколико дана оформљена Посланичка група пријатељства са Србијом у румунском парламенту, иако је парламент оформљен у децембру прошле године. Како је навела Групу чини велики број посланика из разних странака, које чине румунски парламент, међу којима су председник Групе Жорж Симонс из Социјал демократске партије, као најбројније партије у парламенту и Огњен Кутић, представник националне мањине Срба у Румунији. Амбасадорка је подвукла да је њен циљ да се ревитализују парламентарни односи и контакти, како међусобним посетама, тако и сарадњом. Навела је да постоје објективни разлози због којих претходне три године, парламентарних контаката са румунске стране није било, а то су поред пандемијске ситуације, били председнички и парламентарни избори у Румунији, који су политичке активности оријентисали на унутрашње кампање. „Неприхватљиво је да немамо присне контакте, на свим нивоима, с обзиром да смо комшијске земље и надам се да ће мој ентузијазам наићи на прихватање са ваше стране, како би јачали наше билатералне односе“, истакала је Давидоу.

Радован Арежина навео је да је са посебним задовољством преузео функцију председника Посланичке групе пријатељства са Румунијом, с обзиром да долази из Кладова, граничним прелазом са Румунијом. Искористио је прилику да представи присутне чланове Посланичке групе пријатељства, наводећи да су респектабилни чланови свих странка, које чине Народну скупштину у актуелном сазиву. Он се у име Групе и Народне скупштине захвалио на принципијелном ставу територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије. „Знамо да није увек лако бити на српској страни, али Румунија је стала уз нас по овом питању, и у име српског народа захваљујем вам се на томе. Посебно ми је драго што без обзира на промењиве политичке опције, пријатељство Србије и Румуније опстаје“, истакао је председник ПГП. Арежина је искористио прилику да са амбасадорком разговара о ревитализацији путева, Паневропског коридора 7, обнови пута Кладово – Доњи Милановац, Пожаревац – Костолац, који ће дати велики замајац инфраструктурним односима две земље, с обзиром на чињеницу да велики број теретних возила из Румуније и Европе, прелази ове деонице. „Заједно можемо да учинимо много, на нама је да истакнемо и предложимо разне видове економске сарадње, да поспешимо пројекте граничне сарадње и уздигнемо наше односе на највиши ниво“.

Давидоу је навела да је од свог доласка, пре четири месеца, када је дала акредитиве председнику Република Србије, са њим разговарала о приоритетним инфраструктурним пројектима, путу Темишвар-Панчево, потом поновном успостављању железничке саобраћајне везе Србије и Румуније, али и речном путу и повезивања лука Нови Сад-Констанца. Амабасадорка је навела и ИПА ЦБЦ пројекат Европске уније, који је између осталог, оријентисан на јачање сарадње граничних прелаза, може донети вишеструку корист и Републици Србији. Она је у свом излагању додала да Румунија жели да сарађује са целом Србијом, а не само граничним подручјима.

На тему инфраструктурних пројеката, говорио је и народни посланик Миленко Јованов који је истакао значај пуштања у рад граничног прелаза Наково-Лунга, 24 сата дневно, који је у потпуности опремљен и спреман за прелаз и теретних возила. Амбасадорка је навела да је овај прелаз обухваћен ИПА програмом и да ће бити покренут у марту идуће године.

Учешће у разговору узели су и народни посланик Александар Чотрић, који је говорио је о значају културне сарадње, и др Милорад Мијатовић, који је истакао изузетан значај односа две земље. Састанку су присуствовали и чланови Групе, Нина Павићевић, Вук Мирчетић, Никола Радосављевић и Зоран Томић.