Одбор за културу и информисање одржао је 28. маја седницу у форми јавног слушања на којој је разматран Предлог закона о култури. Седници је председавала Весна Марјановић, председница Одбора.

Отварајући расправу о Предлогу овог закона, председница Народне скупштине проф. др Славица Ђукић-Дејановић је истакла да се ова расправа организује са циљем да се посланици упознају са мишљењем и ставовима представника установа културе, уметничких удружења и самих уметника о предложеним решењима и очекиваним ефектима по културу Србије. Јавно слушање треба да послужи као припрема за начелну расправу и евентуалне амандмане.

Председница Народне скупштине је рекла да ће се Предлогом овог закона на јединствен начин уредити све области културног деловања и побољшати положај свих делатника у култури, и то од републичког до нивоа локалне самоуправе.

Она је посебно указала да је новим законом предвиђено и издвајање средстава у буџету Републике Србије ради измирења доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и здравствено осигурање истакнутих уметника и стручњака у култури.

Модератор седнице, члан Одбора Горица Мојовић је указала на значај овог системског закона и подсетила да је Нацрт закона o култури припремило Министарство кулуре 2007. године, после чега је он био у јавној расправи у којој је претрпео велике измене. Влада Србије је утврдила Предлог овог закона пре две недеље и упутила га у скупштинску процедуру, ради усвајања.

Представник Министарства културе образложио је да ће закон ступити на снагу три месеца по усвајању, као и да у том року треба да се донесе 12 подзаконских аката којима ће се прецизирати поједине области које овај закон уређује.

Учесници у раду ове седнице истакли су да би у закону требало набројати неспорне институције културе од националног значаја и омогућити да и друге добију тај статус када испуне одређене критеријуме. Они су највише примедаба изнели на састав Националног савета за културу, који се уводи овим законом, а чије ће чланове бирати Народна скупштина, на предлог Владе. Према предложеном решењу, у овом савету требало би да буду представници Владе, САНУ, Универзитета, цивилног друштва и други.

По оцени представника институција културе, о саставу овог саветодавног тела требало би да одлучују посленици из културе, којих је, према овом предлогу, најмање у саставу Националног савета.

У расправи је затражено да се прецизира однос између директора установе културе и управног одбора, који је по значају изнад директора и утврди ко има право да учествује у управном одбору. Тиме би се, како је оцењено, постигла функционалност и ефикасност управних одбора.

Учесници јавног слушања изнели су мишљење да стратегија културног развоја мора да се доноси на период дужи од три године, како је предложено, оценивши да је то прекратак период. Критиковано је и решење према којем се само уметницима са 20 година стажа омогућава стално запослење и речено да не би требало правити изузетке, као и да из закона није јасно ко о томе треба да одлучује.

Испред Националног савета мађарске националне мањине, народни посланик Ласло Варга је рекао да ова институција има само делимично право управљања институцијама културе у срединама у којима је заступљена искључиво та мањина и да то решење представља корак назад у односу на праксу у Војводини.

Поред ових, изнето је и више других примедаба и сугестија на Предлог закона о култури, али су учесници скупа били јединствени у оцени да овај закон треба што пре донети.

На крају расправе, договорено је да се о Предлогу овог закона одржи још једна седница Одбора у форми јавног слушања, почетком јуна.

У раду седнице учествовали су представници Министарства културе, управници и директори најзначајнијих институција културе у Србији, представници републичких и градских установа културе, као и јавни и културни радници регионалних центара културе.