Председник Одбора поздравио је присутне учеснике који су дошли да дају допринос у успешном сагледавању теме о којој ће се данас дискутовати, и дао реч председници Народне скупштине Ани Брнабић.

Брнабић је изразила је задовољство што се у Народној скупштини данас води разговор о овој важној теми, јер како је навела „не постоји боље место за разговор и дебату од Народне скупштине РС, а она није ту како бу у њој разговарали само народни посланици као директни изабрани представници свих наших грађана, већ такође и место за разговор са пољопривредницима, организацијама цивилног друштва, привредницима и свима осталима који на један или други начин представљају неки сегмент нашег друштва.“ Додала је да се са пољопривредним представницима састајала набројано пута и да је сваки састанак доводио до извесних решења, ма колико су разговори умели да буду тешки. „Никада то нису били лаки разговори и након тих разговора никада нису били сви сасвим срећни и задовољни. Увек ми је био утисак да постоји велики антагонизам, због чега ми је увек било жао, између различитих пољопривредних произвођача, да не постоји то заједништво и надам се да ћемо данас успети да постигнемо договор“, навела је Брнабић. Подвукла је да пољопривредни буџет и буџет за субвенције требају да буду потпуно транспарентни и да се расподеле у договору између сточара, ратара, повртара, воћара, пчелара, винара и свих осталих, на начин да на крају сви остваре подршку, те да као земља за све наше грађане, остваримо продуктивнију и конкурентнију приведу. „Треба да распоредимо буџет на начин да је пољопривреда продуктивнија, ефикаснија, конкурентија, али такође да сви ви и ваше породице, осетите да имате подршку државе и како би се осетили да имате потпуну извесност“, закључила је председница Народне скупштине.

У уводном обраћању, присутнима се обратила, у име министра пољопривреде, шумарства и водопривреде, државна секретарка Лидија Павићевић која се захвалила на прилици за дискусију на тему праведне расподеле средстава подстицаја у планирању наредног аграрног буџета, како би се чули ставови, мишљења и предлози учесника. „Наше Министарство препознаје значај партиципативног приступа у креирању аграрне политике, која ће бити фер и праведна на свим гранама пољопривреде“, рекла је Павићевић. С обзиром на изазове са којима суочава пољопривредни сектор и на ограниченост буџета у овој области, указала је на неопходност за сарадњом и решењима који ће обезбедити равномерну и правичну расподелу средстава и подстицаја. Додала је да се мора имати у виду балансирање потреба свих сектора пољопривредне производње и акцентовала да је сточарство препознато као стратешки циљ Републике Србије који треба развијати и унапређивати. „Ваша искуства и сугестије су нам драгоцени, а помоћи ће нам да донесемо најбоље могуће одлуке. Из тог разлога вас позивам да се активно укључите у расправу и својим предлозима допринесете обликовању праведне политике“, пожелевши присутнима конструктивну дискусију.

Председник Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду Маријан Ристичевић истакао је да Србија има готово најплоднију земљу у Европи, обиље воде, добру климу, али да не користи довољно те потенцијале. Навео је да се преко 70 одсто наше пољопривредне производње користи за страну прерађивачку индустрију, те да смо постали сировинска база за туђу индустрију. Ограничавање увоза пољопривредних производа не обезбеђује се забранама увоза, већ већом производњом, већим инвестицијама и већим подстицајима, констатовао је Ристичевић. Он је оценио да су од изузетног значаја Споразум о слободној трговини на Балкану (ЦЕФТА), као и споразуми о слободној трговини са низом земаља које је Србија потписала.

Маријан Ристичевић је у свом обраћању навео и да је наша земља последњих година изгубила значајан број грла стоке, а тиме је и значајно смањена потрошња житарица, којом се храни стока. Оценио је да то показује да би подстицаје требало усмерити првенствено на сточарство. Оценио је да проблем представљају и бирократске препреке за пољопривреднике који се баве сточарством. Ристичевић је навео да треба заштитити мале произвођаче, јер је питање пољопривреде истовремено и питање демографије, посебно нагласивши значај подршке воћарима. Развој сточарства, воћарства и ратарства гарантује развој пољопривредне и прехрамбене производње у Србији, закључио је Ристичевић.

Након уводних обраћања, реч је дата присутним представницима и учесницима јавног слушања, након чега је уследила дискусија, са циљем прикупљања предлога, којим би се ова тема унапредила.

За крај јавног слушања, донет је Предлог закључка о којем ће Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду одлучивати на једној од наредних седница.

• ИНФОРМАЦИЈА О ЈАВНОМ СЛУШАЊУ