Размотрени су Полугодишњи извештај о монетарној политици (јануар – јун 2014) Народне банке Србије, Извештај о раду Савета гувернера Народне банке Србије, за период 1. јануар – 30. јун 2014. године, Програм монетарне политике Народне банке Србије у 2015. години, Финансијски план Народне банке Србије за 2015. годину Савета гувернера Народне банке Србије, Извештај о раду Савета гувернера Народне банке Србије, за период 1. јул – 31. децембар 2014. године, Финансијски извештај Народне банке Србије за 2014. годину, са извештајем овлашћеног ревизора, Годишњи извештај о монетарној политици у 2014. години Народне банке Србије, Годишњи извештај о пословању и резултатима рада у 2014. години Народне банке Србије, Годишњи извештај о стабилности финансијског система у 2014. години Народне банке Србије, Одлука о измени Одлуке о усвајању Финансијског плана Народне банке Србије за 2015. годину Савета гувернера Народне банке Србије и Полугодишњи извештај о монетарној политици (јануар - јун 2015) Народне банке Србије.

Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић представила је члановима Одбора све извештаје, програме и планове НБС, са посебним освртом на Годишњи извештај о монетарној политици у 2014. години, Годишњи извештај о пословању и резултатима рада НБС у 2014. години и Финансијски извештај НБС за 2014. годину, са извештајем овлашћеног ревизора. У Извештају о монетарној политици наведено је да су ниски инфлаторни притисци у 2014. години довели до тога да НБС три пута смањи рефернетну каматну стопу, која је на крају године износила осам одсто, што је пратило смањење каматних стопа код банака, истакла је Табаковић. Смањена је и обавезна девизна резерва банкама, како би се стимулисала њихова кредитна активност. Кретање циљане инфлације ишло је од 3,7 одсто у јануару до 1,7 одсто у децембру 2014. године, чему је допринео низак раст регулисаних цена, пад цена пољопривредних производа и драстичан пад цене нафте. Пад БДП-а на 1,8 одсто на крају године одређен је падом приватне потрошње и инвестиција, закључила је Табаковић. Дефицит домаћег производа је износио шест одсто БДП-а, девизне резерве су биле на адекватном нивоу, у износу од 9,9 милијарди евра, што је било довољно средства за шест месеци увоза роба и услуга. У 2014. години динар је ослабио 5,2 одсто према евру, а фисклани дефицит је био 6,7 одсто БДП-а, од чега се знатан део трошкова односио на камате, односно, 3 одсто БДП-а. Гувернерка је навела да су фискална кретања у другој половини 2014. године била боља, захваљујући реформама. У 2014. години НБС је, и поред промена на међународном тржишту, успела да обезбеди ниску и стабилну инфлацију и да очува стабилност курса динара. Инфлација је износила два одсто у последње две године, избегнут је улазак у дефлацију, референтна каматна стопа је била на осам одсто, а мере фискалне консолидације отвориле су простор за релаксацију монетарне политике, навела је Табаковић. НБС је интервенисала на тржишту куповином 260 милиона и продајом 1,8 милијарди евра, финансијски сектор је стабилан и високо ликвидан, а банкарски сектор бележи позитиван резултат. Добит НБС у 2014. години износи 80,8 милијарди динара након опорезивања, а највећи приход се бележи од курсних разлика. Међутим, резултат оперативног пословања се добија искључивањем позитивних курсних разлика, те је губитак НБС у 2014. години 2,45 милијарди динара, што је боље од резултата из 2013. године, када је губитак износио преко 17 милијарди динара, закључила је Табаковић.

У обједињеној расправи о свим тачкама дневног реда чланове Одбора је занимало да ли НБС разматра увођење фиксног курса динара, да ли се разматра решење за кредите грађана индексиране у швајцарским францима, а разговарало се и о паду нивоа инвестиција, о решењу за ненаплативе кредите и о функционисању електронске трговине са иностранством, у складу са новим законским прописима.

Након расправе чланови Одбора прихватили су свих 11 извештаја, програма и планова Народне банке Србије за 2014. и 2015. годину.

Седници је председавао је Верољуб Арсић, председник Одбора.