Седнице одбора ван седишта Народне скупштине

Лесковац

Уторак, 18. септембар 2018.

55. седница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава

Чланови Одбора одржали су 18. септембра 2018. године, 55. седницу ван седишта, у Лесковцу, на којој им је представљен извештај о ревизији правилности пословања Града Лесковца за 2016. годину и одазивног извештаја за 2017. годину.


18. септембар 2018. 55. седница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава

18. септембар 2018. 55. седница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава

Седници су присуствовали градоначелник Града Лесковца Горан Цветановић и начелник градске управе са сарадницима, као и председник Државне ревизорске институције др Душко Пејовић са сарадницима.

Градоначелник Града Лесковца Горан Цветановић истакао је, поздрављајући чланове Одбора и представнике ДРИ, да данашња седница која се одржава у Лесковцу показује намеру и Народне скупштине и ДРИ, али и Града Лесковца, да свој рад учине транспарентним јавности. Управа града се одговорно односи према јавним финансијама, а од 2012. године до данас инвестирала је много у Град и у побољшање услова живота грађана, навео је Цветановић. Он је укратко представио инвестиционе радове који су, и који се спроводе, у Лесковцу, посебно нагласивши да се само ове године очекује отварање три нове фабрике које ће отворити преко 3.000 радних места. Такође, НАЛЕД је 2018. године сертификовао Лесковац као пример локалне самоуправе која има позитивно пословно окружење. Цветановић је истакао да Извештај ДРИ није показао ненаменско трошење средстава и све процедуралне неправилности које су уочене отклоњене су у прописаном року, те је ДРИ прошле године представила Лесковац као пример добре праксе у изради одазивног извештаја.

Председник Савета ДРИ др Душко Пејовић представио је извештај о ревизији правилности пословања Града Лесковца за 2016. годину и одазивног извештаја за 2017. годину и истакао да су првим извештајем представљене уочене неправилности, а другим ефекти отклањања тих неправилности.

ДРИ је у Извештају о ревизији правилности пословања дала мишљење са резервом, и код финансијских извештаја и код ревизије пословања. Неправилности које се односе на финансијске извештаје су неправилно приказани приходи, расходи и издаци. Неправилно су исказани и расходи и приходи у износима од по преко 338 милиона динара, те се види да је у питању неправилно класификовање и књижење. То је резултирало и погрешно приказиваним приходима за око четири милиона динара, што је утицало на исказивање мањег суфицита него што је он био, навео је Пејовић. Такође, уочене су неправилности у организационој класификацији финансијских извештаја у износу од преко 1,73 милијарди динара. Неправилности су утврђене и код евиденције имовине у износу од 1,1 милијарди динара и код евидентирања обавеза у износу од 112 милиона динара, што је све утицало да финансијски извештаји буду оцењени са резервом.

У ревизији правилности пословања неправилно је приказано преко 747 милиона динара, што опет указује на погрешну организациону структуру, истакао је Пејовић. Као и у другим локалним самоуправама реч је о начину обрачуна плата, пренетим обавезама у односу на одобрене апропријације, преузетим обавезама према другим изворима, преузетим обавезама без правног основа, расходима без претходно закљученог уговора, спроведеним јавним набавкама без поступка или погрешно спроведеног поступка. Пејовић је навео да су генерално у свим локалним самоуправама кључне три ствари, а то су плате, апропријације и јавне набавке и када се ово сагледа, у Лесковцу је број неправилности био у просеку, а одазивни извештај је био такав да се може оценити као добар пример, јер су све неправилности које је ДРИ уочила отклоњене, а препоруке испоштоване, те је ДРИ оценио спроведене мере као задовољавајуће.

Чланови Одбора су обавили и расправу о секторским извештајима ДРИ који су представљени на 52. седници Одбора одржаној у Суботици, а које су представници ДРИ резимирали на овој седници.

Члан Савета ДРИ Љиљана Димитријевић укратко је резимирала извештај Сектора за ревизију буџета и буџетских фондова Републике Србије и навела да је за 2016. годину укупно израђено 47 ревизорских производа, од чега 27 извештаја о ревизији финансијских извештаја и правилности пословања и 20 постревизорских извештаја. Ревизија завршног рачуна буџета рађена је код више министарстава и то Министарства финансија (Управа за јавни дуг), Министарства привреде, Министарства пољопривреде и заштите животне средине (Агенција за заштиту животне средине), Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства културе и информисања, Министарства здравља и БИА. Такође, рађене су ревизије и код индиректних буџетских корисника због потребе ревизија школа, установа културе и друго, како би се сагледало системско функционисање прописа и сарадње директних и индиректних корисника буџета. Укупно је дато осам позитивних мишљења код финансијских извештаја и девет позитивних код извештаја о пословању, као и 18 мишљења са резервом код финансијских извештаја и 18 мишљења са резервом код пословања, као и једно уздржано мишљење код Музеја историје Југославије. Димитријевићева је истакла и да су пропусти углавном у управљању, контроли и успостављању интерне ревизије. Када се све сумира уочени недостаци бележе висок проценат и то преко 50 одсто, навела је Димитријевићева. Посебан сегмент ревизије је било и финансијско планирање где се бележи лоше планирање иностраних задуживања за око 72 милиона динара, затим пренете обавезе издатака за више од 56 милиона динара код три субјекта, као и приходи и примања и њихово евидентирање за око четири милиона динара код три субјекта, као и нарушена буџетска класификација и неправилно управљање рачунима. ДРИ је, с тога, дала препоруке за измене више закона, уредби и правилника, закључила је Димитријевићева.

Жарко Ризнић, овлашћени државни ревизор, истакао је да је Сектор за ревизију НБС, јавних агенција и других корисника јавних средстава уочио да износ од 358 милиона динара није уплаћен у буџет Републике Србије, да је извршено повећање основног капитала без сагласности оснивача било у износу од 386 милиона динара, где, у оба случаја, предњачи Директорат за цивилно ваздухопловство, док је уочено погрешно исказивање улога у износу од 16,2 милиона динара код Српског покрета обнове.

Извештај Сектора за ревизију буџета локалних власти представила је Стојанка Миловановић, врховни државни ревизор, истакавши да је Сектор израдио 203 ревизорских производа, од чега је 105 извештаја о финансијским извештајима и правилности пословања, 16 одазивних извештаја и 82 постревизионих извештаја. Ревидиране су 32 јединице локалне самоуправе и то 12 градова, 16 општина и четири градске општине. Дато је пет позитивних мишљења на финансијске извештаје и четири негативна, као и три позитивна на пословање и седам негативних. Уочено је 702 неправилности, дато је 800 препорука, а поднето је и 324 пријаве. Код постревизионих извештаја 78 су задовољавајући, док се код четири бележи кршење. Препоручене су измене 12 закона и једне уредбе.

Рад Сектора за ревизију организација обавезног социјалног осигурања представила је в.д. врховног државног ревизора Снежана Трњаковић. Сектор је израдио 18 ревизија и то четири организација обавезног социјалног осигурања и 14 здравствених установа (девет из примарне заштите, односно, апотека и домова здравља, две из секундарне заштите и три из терцијарне заштите). Израђено је 13 постревизионих извештаја за ревизије из 2016. године. Сектор је дао код финансијских извештаја четири позитивна мишљења, два негативна и 12 са резервом, а код пословања три позитивна мишљења, три негативна и 12 са резервом. Поднето је 49 прекршајних пријава и скренута је пажња на недоношење подзаконских аката.

В.д. врховног државног ревизора Слободан Мијаиловић представио је резултате рада Сектора за ревизију јавних предузећа, привредних друштава и других правних лица које је основао, или има учешће у капиталу или у управљању, корисник јавних средстава. Он је истакао да је ревидирано 38 субјеката, од чега девет јавних предузећа, четири државне компаније, 23 комунална предузећа, једна установа и један фонд. Код финансијских извештаја дато је једно позитивно мишљење, 35 мишљења са резервом, једно негативно мишљење и било је код једног субјекта уздржавања од мишљења. Код правилности пословања дата су два позитивна мишљења, једно негативно, 33 мишљења са резервом и код два субјекта се уздржало од мишљења. Дато је 835 препорука, а сви субјекти су дали одазивне извештаје који су били задовољавајући у 27 случајева, код 10 је оцењено да крше добро пословање, а један субјекат да тешко крши добро пословање. Од свих датих препорука преко 70 одсто, односно, 618, је извршено.

Председник Савета ДРИ др Душко Пејовић представио је рад Сектора за ревизију сврсисходности пословања, и то два извештаја, један који се односио на ефикасност и економичност примене преговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда, а други на оправданост примене стажа осигурања са увећаним трајањем за поједина радна места, односно послове.

Код прве ревизије циљ је био да се утврди да ли наручиоци у преговарачком процесу поштују економичност и ефикасност у јавној набавци. Поруке су да је утврђено да би поступак без објављивања позива за понуде био економичнији када би наручиоци више пажње посветили истраживању и контроли. Такође, више пажње треба посветити односу цене и квалитета, а недовољна координација са другим органима и неадекватна евалуација доводи до тога да преговарање постаје најнеповољнији вид јавне набавке.

Код друге ревизије, чији је циљ био да се утврди оправданост бенефицираног радног стажа, утврђено је да је исти код државних органа обесмишљен, јер се није утврђивао према тежини посла, а та лоша процена је државу коштала четири милијарде динара. Без активне улоге Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања не може се обезбедити адекватан приступ решавању овог питања. Препорука је, пошто је ово питање специфично, да се исто мора решавати системски, закључио је Пејовић.

На крају рада, председник Савета ДРИ др Душко Пејовић представио је Извештај о раду ДРИ за 2017. годину. Председница Одбора др Александра Томић истакла је да је претходни председник Савета ДРИ Радослав Сретеновић представио Одбору овај извештај на крају свог мандата, у априлу ове године, и предложила да се чланови Одбора на наредној седници изјасне о истом, а председник Савета ДРИ др Душко Пејовић упознао је чланове Одбора са садашњим и будућим активностима ДРИ.

Ова седница Одбора одржана је у оквиру пројекта „Јачање надзорне улоге и јавности у раду Народне скупштине, друга фаза“, који спроводе Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Народна скупштина Републике Србије, а финансира Швајцарска агенција за развој и сарадњу (СДЦ).

Седници је председавала председница Одбора др Александра Томић, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова Одбора: Горан Ковачевић, Милан Лапчевић, Снежана Б. Петровић, Зоран Бојанић, Соња Влаховић, Војислав Вујић, Золтан Пек, Оливера Пешић, Србислав Филиповић и Зоран Деспотовић, као и народни посланици који нису чланови Одбора Тања Томашевић Дамњановић и Жарко Богатиновић.


Видео (1)

Уторак, 18. септембар 2018. | 55. седница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава 18.09.2018.

Лесковац: Фото галерија

Остале седнице овог одбора

Петак, 17. децембар 2021. 56. седница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Врање Има фотографија Има видео снимака
Уторак, 14. септембар 2021. 42. седница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Врњачка Бања Има фотографија Има видео снимака
Уторак, 15. јун 2021. 33. седницa Oдбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Аранђеловац Има фотографија Има видео снимака
Понедељак, 5. април 2021. 27. седница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Сремска Митровица Има фотографија Има видео снимака
Уторак, 22. децембар 2020. 16. седница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Врдник Има фотографија
Понедељак, 21. децембар 2020. 15. седница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Нови Сад Има фотографија Има видео снимака
Четвртак, 3. децембар 2020. Осма седницa Oдбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Београд Има фотографија Има видео снимака
Среда, 18. новембар 2020. Шеста седницa Oдбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Београд Има фотографија Има видео снимака
Петак, 1. новембар 2019. 91. седница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Чачак Има фотографија Има видео снимака
Петак, 6. септембар 2019. 84. седница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Зрењанин Има фотографија Има видео снимака
Петак, 31. мај 2019. 76. седница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Крушевац Има фотографија Има видео снимака
Среда, 18. јул 2018. 52. седница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Суботица Има фотографија Има видео снимака
Среда, 30. август 2017. 27. седница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Нови Сад Има фотографија Има видео снимака
Четвртак, 17. септембар 2015. 62. седница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Београд Има фотографија Има видео снимака

Обратите се одбору Народне скупштине

Попуните формулар и пошаљите поруку

Уколико желите да се обратите неком од одобра Hародне скупштине, попуните формулар приказан испод са неопходним подацима и кликните на дугме Пошаљи.

**Од три понуђена контакта (телефон, адреса и e-mail адреса) обавезно је попунити барем један.

Порука може имати максимално 1000 карактера.

Поља обележена звездицом (*) су неопходна да бисте послали формулар.

Седнице одбора ван седишта Народне скупштине се организују и ова подстрана је израђена уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и Швајцарске агенције за развој и сарадњу (СДЦ), у оквиру пројекта „Јачање надзорне улоге и јавности у раду Народне скупштине”.
Ставови и садржај на овој подстрани не представљају нужно становиште УНДП и СДЦ.