Представница Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драгана Савић упознала је чланове Одбора са новинама на терену, у односу на претходну седницу на којој се говорило о овој теми. Дошло је до промене политике земаља ЕУ према уласку миграната на њихову територију, односно, ограничен је дневни број улазака, што је променило и ситуацију на балканској рути, истакла је Савић. Аустрија је прва променила политику, затим Словенија, па Хрватска, која враћа један број људи на територију Србије. У Крњачи се тренутно налази један број лица који су враћени из Хрватске или им је одбијен улазак у Хрватску, а новина је и то што људима из Авганистана више није дозвољен улазак у земље ЕУ, што је довело до гомилања миграната дуж балканске руте, додала је Савић. Она је поновила да Србија не мења свој став и жели да буде део решења мигрантске кризе, учествује на свим састанцима ЕУ, наставиће да се према мигрантима понаша хумано, али не може да буде сабирни центар, истакла је Савић. С тим у вези предузете су све мере и настављена сарадња са невладиним сектором, како би се помогло пре свега женама и деци, организују се донаторске конференције, а предузете су и друге мере, тако да је сада и Војска у приправности, подсетила је Савић. Она је додала да је у фебруару смањен број улазака у Србију и да је од почетка године у Србију ушло 96.000 миграната.

Емилија Јоксић, шеф Канцеларије за азил МУП-а упознала је чланове Одбора са потписивањем заједничке изјаве челника полиција Аустрије, Словеније, Хрватске, Македоније и Србије, која подразумева заједничко профилисање миграната на грчко-македонској граници. Изјава подразумева издавање заједничког регистрационог обрасца који издаје македонски орган, па тиме више не постоји потреба за издавањем потврда за мигранте у Србији, те је покренут поступак за његово укидање. Прописани су нови услови за мигранте који се крећу према жељеној дестинацији у погледу поседовања путне исправе или других личних докумената, али се и даље у једном броју случајева омогућава пролазак лица из хуманитарних разлога, истакла је Јоксић. Она је навела да се систем и поступак азила у Србији није променио, тако да сваки странац и даље има право да га затражи, а најавила је и почетак јавне расправе о Нацрту закона о азилу и привременој заштити.

Представници ВБА и БИА упознали су чланове Одбора са својим активностима у погледу решавања мигрантске кризе. Пуковник ВБА Владимир Маринковић истакао је да је тежиште њиховог рада било сагледавање угрожености војних објеката и Војске на путу миграната, као и пружање помоћи полицији у вези са контролом проласка миграната. ВБА је дала нове процене угрожености променом ситуације и могућа решења која се огледају у контроли границе, помоћи Војске цивилној власти за смештај миграната и будућих процена. Војска и ВБА биће убудуће ангажовани на основу одлука председника Републике и Владе, закључио је Маринковић.

Бојан Димић из БИА навео је да су њени припадници активно укључени у план очувања земље од самог почетка кризе и врше селекцију лица која могу бити повезана са терористичким организацијама на подручјима захваћеним ратом.

Владимир Чанкаревић из Министарства здравља представио је активности које ово Министарство спроводи у сарадњи са Институтом за јавно здравље и невладиним и међународним организацијама на терену. Прати се пружање здравствене заштите мигрантима, а према плану заштите врши се надзор здравља и пружање здравствених услуга болеснима, трудницама, породиљама и деци, док се дезинсекција и дератизација врше редовно, навео је Чанкаревић.

Заменик заштитника грађана Милош Јанковић истакао је да су државни органи поштовали препоруке Заштитника грађана, и нису евидентирани случајеви који би могли да се окарактеришу као злостављање. Заштитник грађана је имао бојазан да ће либералан приступ Србије кретању миграната изазвати проблеме, међутим то није био случај, закључио је Јанковић. Заштитник грађана ће наставити сарадњу са државним и другим органима у погледу заштите миграната од различитих злоупотреба.

Иван Гергинов из Комесаријата за избеглице и миграције изнео је податке о броју миграната. Тај број износи данас 113 лица у редовним капацитетима и 1.390 лица у привременом смештају.

О својим активностима и ситуацији на терену говорили су представници УНХЦР-а, УНИЦЕФ-а, Црвеног крста, Београдског центра за људска права, Хуманитраног центра за интеграцију и толеранцију, Центра за права детета, Мреже организација деце Србије и Фонда СОС дечијих села Србије.

У размени искустава изнето је да су проблеми сада стална промена критеријума за улаз у земље ЕУ, какав је случај и са Хрватском, као и шта са људима који не могу даље ка ЕУ. Изнето је да је 60 одсто миграната жена и деце, који су најугроженија категорија, представљени су подаци о броју подељених оброка и друге хуманитарне помоћи, о појединачним случајевима враћања са границе Србије оних људи који имају право проласка даље, мигрантима који користе руту преко Бугарске и не могу добити нове евиденционе папире, угрожености деце која путују без пратње одраслих, и друго.

Седници су присуствовали чланови и заменици чланова Одбора Миланка Јевтовић Вукојичић, Александра Малетић, Мујо Муковић, Милена Ћорилић и Муамер Бачевац.

Седници је председавала др Весна Ракоњац, председница Одбора.