Са члановима Пододбора мишљења о овој теми разменили су државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Велимир Станојевић, Милан Ћупић, задужен у Министарству за пољопривредне политике и проф. Мирослав Малешевић.

Председник Пододобора Милија Милетић истакао је да скоро три месеца у Србији није било кише, што ствара проблеме за сетвом, пре свега пшенице, али и јечма и других озимних култура. Он је истакао да је у неразвијеним подручјима доста земље остало непосејано, што због изостанка кише, што због неадекватне механизације. Милетић је додао да би било добро да падне око 30 милилитара кише по метру квадратном, како би се посејале озимне културе. Целокупној тешкој ситуацији доприноси и висока цена дизел горива, као и други високи трошкови сетве, па и коришћење недекларисаног семена. Он је додао да има података да је до сада посејано око 480.000ha у целој Србији, што је око 10 одсто мање него ранијих година, а што ће утицати на принос следеће године. Такође, Милетић је додао да, иако је сетвени рок прошао, треба сејати и даље, посебно у нишавском округу где је до сада посејано мање од 40.000ha.

Државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Велимир Станојевић сложио се са констатацијом да је ова јесен била сува и топла и да су стрна жита у октобру сејана у суви сетвени слој земље. Засејане површине се разликују од региона до региона земље, као и да је планирано да се ове године засеје око 600.000ha пшенице, а да је до сада посејано по неким показатељима само 400.000ha на нивоу целе земље. Он је додао да, иако су оптимални агро-технички рокови за сетву прошли, треба наставити са сетвом, али је изразио и бојазан како ће се све ово одразити на следећи род. Слична ситуација је и са културама као што су раж, овас и јечам, са изузетком уљане репице чији је засад ове године већи, закључио је Станојевић.

Милан Ћупић, задужен у Министарству за пољопривредне политике додао је да је и ова сетва на више начина показала да се у року посеје само половина земљишта, с тим да је она тежа у односу на претходне због суше. И он је мишљења да са сетвом треба наставити докле год је то могуће иако су оптимални рокови за њу прошли.

Проф. Мирослав Малешевић сложио се са колегама из Министарства у оцени овогодишњих услова за сетву и истакао да оваква јесен до сада није забележена. Он је оценио да је ова суша ширих размера, јер је њоме захваћена цела Европа, а забринутост највише изазива недостатак резерви воде у земљи. Ту штету ће претрпети не само озимне културе, већ и млади вишегодишњи засади, а највећи проблем је комбинација високих температура и дефицит влаге, што биљкама онемогућава да одбаце лист, истакао је Малешевић. Уколико би се временски услови поправили и пало у наредна два-три месеца око 150ml кише по метру квадратном, то би омогућило да се засеје довољно пшенице. Он је истакао и да је дат савет пољопривредницима да за сада ору земљу, али без фосфора и калијума, већ само да користе азотна ђубрива. Он је оценио да би било добро успоставити механизам за праћење засејаних површина и оценио да оно што сада представља за произвођаче проблем, сем суше, јесу и појава глодара и лисних ваши. Малешевић је закључио да је 600.000ha под пшеницом добар план, да је савет да пољопривредници наставе са сетвом како би се та цифра достигла, а да ће све што буде принос наћи купца, имајући у виду дефицит пшенице у свету.

Седници је председавао Милија Милетић, председник Пододбора, а присуствовали су чланови Младен Лукић и Жарко Богатиновић.