Владимир Пешић, помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у области инвалидске заштите представио је разлоге за доношење Предлога закона, а који се огледају у спречавању дискриминације и остваривању права особа са инвалидитетом на потписивање, односно омогућава им коришћење печата/факсимила. Према Предлогу закона државни органи су дужни да омогуће особама са телесним и сензорним инвалидитетом потписивање путем печата.

У расправи о Предлогу закона истакнуто је да се његовим доношењем заокружује законодавни оквир за спречавање дискриминације особа са инвалидитетом и омогућава њихова пуна друштвена укљученост.

Након расправе, чланови Одбора усвојили су већином гласова Предлог закона у начелу.

На седници је размотрено и актуелно стање у збрињавању тражилаца азила.

Драгана Савић, испред Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упознала је чланове Одбора са ситуацијом на терену у претходних месец дана. Она је истакла да су проширени капацитети прихватног центра у Прешеву, да се прилив миграната усталио и да сада износи 3.000 до 4.000 лица дневно која уђу у Србију, и даље се крећу ка хрватској граници, као и да је поред руте која иде преко Македоније уочена и рута преко Бугарске. Тренутни капацитет прихвата је 6.000 особа дневно, а немачка банка за обнову и развој изразила је жељу да донира средства за смештајне капацитете, о чему се управо преговара, истакла је Савић.

Испред Министарства унутрашњих послова Јелена Васиљевић из граничне полиције упознала је Одбор са активностима МУП-а на регистрацији миграната и тражилаца азила. Она је истакла да се ради на изменама актуелног Закона о азилу, чије доношење се очекује у марту следеће године, а који ће спречити злоупотребе у систему азила. Такође, МУП је ангажован и на обезбеђивању државне границе и обукама особа које раде у прихватним центрима због спречавања кријумчарења миграната преко територије Србије.

Милош Јанковић, заменик Заштитника грађана говорио је члановима Одбора о дефиницији појма особа које мигрирају кроз Србију и које се на нашој територији региструју. Он је истакао да је Заштитник грађана наставио са посетама местима где се налазе лица која су избеглице у транзиту кроз Србију и упознао Одбор са њиховим транзитом балканском рутом. На крају, Јанковић је закључио да је неопходно устројити јасан систем руковођења кризом, која је изазвана великим приливом избеглица у транзиту, уз потребу да се њихов статус дефинише, како се не би водили као тражиоци азила, што они нису.

О актуелној ситуацији говорили су и представници Комесаријата за избеглице, УНХЦР-а, Црвеног крста, као и представници невладиног сектора.

У разговору о тражиоцима азила и мигрантима размотрена је и могућност њиховог организованог превоза возовима од Табановаца до Прешева. Такође, говорило се о постојању злоупотребе азила, о потврдама које им наши органи издају и које им омогућавају транзит, о надлежностима државних органа на терену и њиховој координацији, различитим злоупотребама на терену, финансијској помоћи и донацијама Србији, подршци УНХЦР-а на терену, подизању ограда на граничним прелазима у региону, погоршању здравственог стања миграната, појединим случајевима дискриминације миграната и друго. Закључено је да је потребно уложити напоре како би се набавила возна композиција, са циљем да се олакша транспорт миграната. Такође, похваљени су напори државе на решавању мигрантске кризе, као и подршка УНХЦР-а на терену, посебно подршка угроженим категоријама миграната, као што су жене и деца. Истакнуто је да би требало следеће године посебну пажњу посветити женама мигрантима, због њихове експлоатације и злоупотребе на путу ка земљама ЕУ.

На крају седнице чланови Одбора размотрили су представке и предлоге грађана. Радна група Одбора размотрила је све пристигле представке и предлоге грађана у претходном периоду, а чланови Одбора су прихватили Извештај Радне групе једногласно.

Седници су присуствовали чланови и заменици чланова Одбора Бранко Ђуровић, Анамарија Вичек, Александар Перановић, Слободан Гвозденовић, Љиљана Бероња, Надица Николић Танасијевић, Миланка Јевтовић Вукојичић, Милена Ћорилић и Мујо Муковић.

Седници је у првом делу председавала Мирјана Драгаш, заменица председнице Одбора, а у другом делу др Весна Ракоњац, председница Одбора.