Предлог закона образложила је министарка пољопривреде и заштите животне средине проф. др Снежана Богосављевић Бошковић истакавши основне разлоге за доношење новог закона, којим се област јаких алкохолних пића регулише. Ова област је регулисана законом из 2009. године који третира ракије и алкохолна пића, међутим његове одредбе коче развој ове области, истакла је Богосављевић Бошковић. Основна слабост постојећег закона је та што већина произвођача није регистрована, тако да њихови производни вишкови нису били легално у промету. Основни циљ Предлога закона је да се либерализује процес регистрације, као и да се омогући физичким лицима да своје вишкове легално пласирају на тржиште. Такође, циљ је јачање малих пољопривредних газдинстава и њихова регистрација за производњу пића, као и подстицај производње воћа, имајући у виду да је у Србији под воћем 170.000 ha од чега је око 50 одсто засад шљиве, која се у великој мери прерађује у разне врсте ракија, чиме ће и ова производња бити верификована. Предлог закона је усклађен са европским стандардима и законодавством, предвиђа увођење категоризације пића, којих ће бити 47, као и декларацију у складу са европском регулативом. Новина коју овај Предлог закона доноси јесте и јасна процедура заштите ознака географског порекла.

У расправи о Предлогу закона чланове Одбора је занимало који датум производње ракије произвођач истиче на декларацији, да ли физичка лица морају да имају регистровано газдинство за производњу за сопствене потребе, које елементарне услове морају да испуне за производњу ракије, да ли могу да продају ракију на сајмовима и у ринфузу, ко ће вршити надзор производње с обзиром на мали број пољопривредних инспектора, да ли ће се смањити трошкови производње и да ли је потребно ангажовање технолога у процесу производње пића, као и да ли произвођачи могу бити пољопривредне задруге.

Након расправе, чланови Одбора једногласно су прихватили Предлог закона о јаким алкохолним пићима, у начелу.