Председник Пододбора Милија Милетић истакао је да је виноградарство веома важна грана земљорадње коју треба додатно развијати јер, како је навео Милетић, Србија је плодно тло које треба искористити максимално, а нарочито за узгајање винове лозе.

Изнео је податак да је до 2012. године под виновом лозом било 50 000 хектара земљишта, док је од 2012. године под виновом лозом 22 150 хектара, с тим што је, приликом изласка на терен, забележено да велики број регистрованих газдинстава више не постоји. Виноградарство је велика шанса за развој неразвијених подручја, нарочито уз помоћ субвенција које је обезбедило Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде за лозне калемове, као и за осталу савремену технологију за подизање нових засада винове лозе.

Милетић је изнео податак да је за хектар земљишта под виновом лозом неопходно издвојити 40 000 евра и додао да се 75 одсто сорти грожђа користи за производњу вина, а осталих 25 одсто за конзумацију.

Представница Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Кузмановић је упознала чланове Пододбора са податком да је извршена рејонизација виноградарских позиција на основу рељефних, климатских и земљишних карактеристика. На основу тога се утврђује географско порекло вина, стоног грожђа и осталих производа од винове лозе. Јелена Кузмановић је истакла да свако вино произведено у Србији има етикету са географским пореклом и да је у складу са прописима и принципима ЕУ. Истакла је да у Србији постоје три виноградска региона, односно 22 рејона и 77 виногорја.

Саговорници су се сложили да је неопходно субвенционисати и даље ову делатност, нарочито за подизање нових засада винове лозе у подручјима у којима су отежани услови за развој виноградарства.

Седници је председавао председник Пододбора Милија Милетић, а присуствовали су чланови и заменици чланова Пододбора: Нада Лазић, Далибор Радичевић, Жарко Богатиновић и Младен Лукић.