Предлоге закона о странцима, о азилу и привременој заштити, о граничној контроли, о евиденцијама и обради података у области унутрашњих послова, о националном ДНК регистру и о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима образложили су представници предлагача, секретар Министарства унутрашњих послова Милица Ћатић и сарадници.

Предлог закона о странцима доноси се ради отклањања недостатака уочених у примени важећег Закона који је донет 2008. године. Њиме се ова област усклађује са стандардима ЕУ, посебно легалне и ирегуларне миграције, истакла је Милица Ћатић.

Зора Вулић из Одељења за странце Министарства унутрашњих послова навела је да је овај предлог закона усклађен са више директива ЕУ које су инкорпориране у домаће законодавство, као и да је усклађен са додатним европским директивама. Посебну новину представља одбијање уласка у земљу, односно, странац више неће бити одбијен изјавом, већ ће му бити уручен писани акт којим се улазак одбија. Такође, новина је и корпус права која се односе на визе, решења о враћању, одобравање нових врста боравка, као и увођење БИА као актера у поступку провера по поднетим захтевима за визе, боравак или стално настањење странаца, навела је Вулић.

Предлог закона о азилу и привременој заштити образложила је детаљније Емилија Јоксић, шеф Канцеларије за азил истакавши да је важећи закон донет 2007. године, да је овај предлог усклађен са више ЕУ директива, као и да је ово усклађивање само прва фаза, док ће друга фаза уследити две године пред пријем Србије у ЕУ и односи се на усклађивање са Даблинским уговором. У овом предлогу закона јасно су дефинисани појмови, побољшана је ефикасност поступка, отклоњене су правне празнине које онемогућавају злоупотребу тражења азила, пажљиво је дефинисан поступак саслушања тражилаца азила и дефинисана права и обавезе тражилаца азила и лица којима је азил одобрен.

Предлог закона о граничној контроли образложио је Зоран Васковић, помоћник начелника Управе граничне полиције који је навео да је важећи закон у доброј мери усклађен са директивама ЕУ, мада се сада јавља потреба за усклађивањем са Уредбом 399 из 2016. године и Акционим планом за Поглавље 24. Овим предлогом закона уводе се надзор и обезбеђење границе, али и граничне провере и анализе ризика. Васковић је навео да се Предлогом закона уводе две линије контроле и газдовање граничним прелазима и уређује се прелазак границе малолетних лица.

Секретар Министарства унутрашњих послова Милица Ћатић изнела је да се највећи део Предлога закона о евиденцијама и обради података у области унутрашњих послова односи на све евиденције које води Министарство, а које садрже личне податке. Овај предлог закона треба да обезбеди сваком појединцу заштиту података о личности ради несметаног остваривања права на приватност и осталих права и слобода.

Предлог закона о националном ДНК регистру образложио је Марко Миливојевић, шеф Криминалистичко-техничког центра Управе криминалистичке полиције. Он је навео да овај предлог закона предвиђа успостављање регистра, односно базе података, ради расветљавања кривичних дела, вођења кривичног поступка, утврђивања идентитета несталих и друго. Такође, усклађен је и са Законом о кривичном поступку и са Законом о полицији, а омогућиће идентификацију извршилаца кривичних дела, као и утврђивање идентитета.

Владан Николић, помоћник начелника Управе саобраћајне полиције образложио је Предлог закона о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима, који је навео да је Предлог закона усклађен са пет директива и једном одлуком ЕУ. Такође, Предлог предвиђа мере за безбедност људског живота и правну сигурност, са циљем да се на ригорозан начин утиче на свест грађана и на саобраћајну културу на путевима Србије.

Чланови Одбора прихватили су након расправе све предлоге закона у начелу.

Такође, чланови Одбора размотрили су и Предлог за одржавање јавног слушања о радном тексту амандмана на Устав Републике Србије, који су поднеле Наташа Вучковић и Гордана Чомић.

Након расправе чланови Одбора нису прихватили поднети предлог.

У наставку седнице одлучено је да ће на Конференцији „Коришћење ИПАРД фонда ЕУ“, која ће у сарадњи са Европским парламентом бити организована у Народној скупштини 13. априла 2018. године, учествовати Младен Грујић и Драган Шормаз.

Седници је председавао председник Одбора Ненад Чанак, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова Одбора: Оливера Пешић, Дубравка Филиповски, Хаџи Милорад Стошић, Душица Стојковић, Гордана Чомић, Крсто Јањушевић, мр Александра Јерков, Звонимир Ђокић, Младен Грујић, Наташа Вучковић, Весна Марковић, Александар Стевановић, Драган Шормаз, др Муамер Бачевац и Милимир Вујадиновић.