Председник Пододбора Милија Милетић истакао је да крмно биље представља трећу грану пољопривредне производње у Србији, коју пре свега чине луцерка и детелина. Он је истакао да се потреба за узгојем овог биља повећава, а чињеница је да се луцерка у брдско-планинским подручјима мало гаји, најпре због недостатка средстава, али и недостатка опреме, механизације и знања. Милетић је додао да само квалитетном исхраном животиња можемо имати квалитетна грла, па самим тим и квалитетно месо и млеко.

Жељко Радошевић, државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде истакао је да је Министарство креирало мере подстицаја младим пољопривредницима, како би остали на селу и окренули се пољопривредној производњи. Он је навео да су ове мере претходне године дале добре резултате, а ове године се очекује много бољи одзив пољопривредника на конкурс који је отворен до 15.августа и који представља добру прилику, имајући у виду да су средства која се дају 75 одсто неповратна. Он је навео да код силаже не бележимо веће проблеме, док код сенаже немамо довољно опреме. Од 2013. године до 2017. године Министарство је у сарадњи са Институтом за крмно биље и 40 локалних самоуправа у Србији, реализовало 30 пројеката на 430 сточарских газдинстава. Извршено је 990 анализа земљишта, које су показале да је земљиште претежно кисело и да је то лимитирајући фактор за производњу луцерке. Закључак ових анализа је и да наши пољопривредници добро газдују пољопривредним земљиштем, као и да сама земља има недостатак фосфора, рекао је Радошевић. Када је у питању производња сточне хране, показало се да постоји неадекватна структура сетве, односно, да има више стрних жита у њој. Последица тога је недостатак протеина у исхрани животиња, што се одражава на квалитет производних животиња, додао је државни секретар. Он је истакао да су дати и савети газдинствима за побољшање хране, јер је уочено да нема примене нових технологија у њеној производњи Такође, Радошевић је навео да ће Министарство и у 2018. години наставити са оваквим пројектима, сада са 15 локалних самоуправа, са циљем да нове технологије уђу на све наше фарме.

Проф. др Драган Шефер, шеф катедре за исхрану и ботанику Ветеринарског факултета истакао је да Универзитет представља спону између самосталних пољопривредника и извршне власти. Он је оценио да је сточни фонд у Србији у сталном опадању и објаснио значај силаже и сенаже за исхрану животиња. Силажа представља конзервирање биљне хране, док је најприроднији начин исхране животиња на паши, чега код нас има јако мало. Он је истакао да зелена маса нема алтернативу, јер се у 1kg зелене масе налази највећа концентрација хранљивих материја. Ипак, наши произвођачи прибегавају силажи, у којој се губи највише хранљивих материја. Уколико је добро урађена губици су између пет и 10 одсто, али ако није, онда се они крећу и до 40 одсто. Силажа се користи и добра је онда када нема вегетације, силира се све оно што може, а бележи се чак и да се ниво афлатоксина деградира у овом процесу, а такође је веома лака за складиштење. Биљке за силирање морају да испуне одређене критеријуме, пре свега, да имају довољну количину шећерног минимума, односно, да имају лако растворљиве угљене хидрате и зато је кукуруз идеална биљка за силирање. Затим, потребно је обезбедити анаеробну средину и идеалну количину влаге 65–70 одсто. Проф. др Шефер истакао је да посебну врсту силаже за исхрану свиња представља влажно прекрупљено зрно кукуруза, које се користи у Срему и Мачви.

Говорећи о сенажи проф. др Шефер истакао је да се она може описати као силажа са мало воде, јер комбинује сушење и силирање. У овом процесу биљка се мало просуши, до 50-60 одсто, а тек онда силира. У њој остају очувани листови и цветови биљака који су хранљиви, а примењује се код оних биљака које се не могу силирати, као што је луцерка и одлична је за исхрану оваца.

У наставку седнице своја искуства у сточној исхрани и пољопривредној производњи члановима Пододбора представио је млади произвођач из Алексинца, након чега су чланови Пододбора донели закључке.

Седници је председавао Милија Милетић, председник Пододбора, а присуствовали су чланови Младен Лукић, Далибор Радичевић и Жарко Богатиновић.