Председница Одбора Миланка Јевтовић Вукојичић је поздравила госте и изнела податак да у свету 10–15 одсто људи има неки облик или степен инвалидитета, док је у Србији, према последњим подацима, евидентирано око 800 000 особа са инвалидитетом. Управо због тога је установљен 3. децембар, као међународни дан посвећен особама са посебним потребама и инвалидитетом, који има за циљ да се подигне свест јавности о величини проблема са којима се те особе суочавају, да се унапреди квалитет њиховог живота и да се особе са инвалидитетом укључују у све друштвене активности, навела је Вукојичић.

Учешће је узео државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Ерић, који је чланове Одбора упознао са активностима које је Министарство предузело у циљу оснаживања особа са инвалидитетом. Између осталог, навео је да је Министарство ове године, на сајму књига, иницирало да се под слоганом „Једнаки“, особе са инвалидитетом представе са својим рукотворинама, сликама и уметничким делима. Такође, истакао је да је одржан низ радионица и спортских активности у којима су учествовале особе са инвалидитетом и додао да је у великом броју општина постављена звучна и светлосна сигнализација како би се слабовидим и слепим особама олакшало самостално кретање.

Члановима Одбора обратила се повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, која је подсетила да је Генерална скупштина УН једногласно усвојила Конвенцију о правима особа са инвалидитетом 13. децембра 2006. године, која је ступила на снагу 3. маја 2008. године.

Србија је једна од 117 земаља које су ратификовале поменуту Конвенцију, а која има за циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода особа са инвалидитетом.

Јанковић је оценила да је од великог значаја примена члана 12. Конвенције, јер се односи на равноправност особа са инвалидитетом са другим особама у свим аспектима живота. Тим чланом се обезбеђују једнака права особама са инвалидитетом да буду власници имовине, да је наслеђују и да контролишу своје финансије. Истакла је да је неопходно обезбедити даље смернице за примену члана 12. како би се прецизирао обим обавеза земаља чланица потписница и како би се унапредио модел за одлучивање и доношење одлука особама које су у потпуности лишене пословне способности.

Саша Гајин, професор Правног факултета Универзитета Унион, указао је на важност заштите од дискриминације особа са инвалидитетом и додао да треба радити на напуштању система потпуног лишавања пословне способности односно, преласку на делимично лишавање пословне способности.

На седници се разговарало о разлици између лишавања радне и пословне способности особа са инвалидитетом и оцењено је да је потребно предузети додатне мере, како би се особама које су у потпуности лишене пословне способности, дала могућност да доносе одлуке самостално и да не буду у целости искључене из животних активности. У разговору је истакнуто да је изменама и допунама Закона о ванпарничном поступку, дата надлежност суду, да на сваке три године врши ревизију, односно проверава пословну способност поменутих лица.

У конструктивној расправи учествовали су: Лаза Стефановић, испред Иницијативе за права особа са менталним инвалидитетом, Светлана Влаховић, потпредседник Националне организације особа са инвалидитетом, Иванка Јовановић, испред Националне организације особа са инвалидитетом Србије и народни посланици Љупка Михајловска и Бранимир Ранчић.

Седници је председавала председница Одбора Миланка Јевтовић Вукојичић а присуствовали су чланови и заменици чланова Одбора Бранимир Ранчић, Владо Бабић, Драган Савкић, Јосип Броз, Весна Николић Вукајловић, Томислав Жигманов, Славица Живковић, Милена Ћорилић, Марија Јањушевић и Горица Гајић.