Информацију о раду Министарства пољопривреде и заштите животне средине за период јул-септембар 2014.године представио је државни секретар Зоран Рајић истакавши законодавну активност у трећем кварталу прошле године и расподелу више од 15 милиона долара помоћи пољопривредним произвођачима, која ће бити повећана ове године, захваљујући FAO - Организацији за храну и пољопривреду УН-а. Он се осврнуо и на активност појединих управа у извештајном периоду, посебно управа за воде, за аграрна плаћања и на рад инспекцијских служби.

У расправи која је уследила чланови Одбора интересовали су се за динамику израде новог закона о задругарству и подстицаје за мала пољопривредна газдинства у брдско -планинским подручјима. Занимало их је да ли се ради анализа површинских вода на акумулацијама у Србији, а упућене су и критике на рачун израде извештаја по кварталима. Изнете су примедбе на рад Управе за заштиту биља, односно непостојање контроле у производњи семена на ГМО, као и на рад Управе за земљиште када је у питању злоупотреба државног пољопривредног земљишта. Чланове Одбора занимало је који сектори у Министарству воде рачуна о јавним складиштима и колико је подигнуто робних записа, замерено је што извештај не садржи много података о раду Управе за ветерину, као и што у истом нема плана за аграрну политику, а било је речи и о набавци вакцина против болести плави језик.

Након расправе чланови Одбора су већином гласова прихватили Информацију о раду Министарства пољопривреде и заштите животне средине за период јул-септембар 2014.године.

Информацију о Нацрту правилника о малим произвођачима као субјектима у пословању храном животињског и биљног порекла представио је иницијатор ове тачке дневног реда, заменик председника Одбора Арпад Фремонд. Он је истакао да је затражио да се на седници расправља о овој теми, јер се ради о доношењу стратешког документа који ће решити проблеме малих произвођача који газдују на површинама мањим од пет хектара. Он је подсетио на праксу у земљама ЕУ које на посебан начин третирају ову врсту произвођача. Циљ доношења правилника треба да буде давање дозволе за производњу у одређеном региону, производњу за сопствене потребе, право на продају, услове које је потребно испунити и слично, додао је Фремонд.

Атила Јухас, државни секретар у Министарству пољопривреде и заштите животне средине истакао је да ће правилник дефинисати могућности да газдинства постану субјекти у пословању храном и да ће им омогући производњу, прераду и пласман добара у складу са одредбама Закона о безбедности хране. Нацрт правилника је завршен, а у наредном периоду уследиће широка расправа са пољопривредницима са читаве територије Србије, док се доношење очекује након усвајања измена и допуна Закона о безбедности хране.

У расправи чланове Одбора занимало је како је предвиђено да систем функционише, ко и када ће контролисати мале произвођаче, да ли треба да испуне све хигијенске услове као и велики произвођачи, колико робе могу да пласирају, да ли је предвиђена обука пољопривредника о набавци и чувању сировина, начину уклањања анималног отпада, обележавању производа и друго. Чланови Одбора затражили су и да Министарство достави Одбору планска акта у вези са безбедношћу хране.

Након расправе чланови Одбора једногласно су донели Закључак у коме се предлаже Министарству пољопривреде и заштите животне средине да, у сарадњи са другим министарствима, што пре донесе и усвоји Правилник о малим произвођачима као субјектима у пословању храном животињског и биљног порекла, имајући у виду све користи које ће од њега имати произвођачи и држава.

У наставку седнице, 19. септембра, размотрени су проблеми пољопривредних произвођача у вези са плаћањем доприноса за пензијско и инвалидско осигурање.

Заменик председника Одбора Арпад Фремонд је отварајући расправу о овој теми истакао да мали пољопривредни произвођачи имају обавезу плаћања истог износа доприноса за ПИО као и велики произвођачи, што је један од проблема. Такође, проблем представљају нагомилани дугови са великим каматама по овом основу, принудна наплата и стављање хипотека на пољопривредно земљиште. У расправи су представљени конкретни примери пољопривредника у Бачкој Тополи, где су се искристалисале три врсте проблема, и то недостављање решења по којима су пољопривредници постали ПИО обвезници, стање пореског дуга и проблем везан за обавезу плаћања доприноса за ПИО сваког власника земљишта изнад 0,5 хектара. Чланови Одбора указали су на нелогичности у прописима, на оптерећење особа преко 65 година дуговањима, занимали су их резултати рада Радне групе Министарства у вези овог проблема, изнет је предлог да они који никада неће бити корисници пензија буду ослобођени плаћања доприноса, дате су сугестије да ПИО обвезници буду регистрована пољопривредна газдинства, а изнети су и предлози за регулисање здравствене заштите пољопривредника и друго.

Седници су присуствовали државни секретари Министарства пољопривреде и заштите животне средине Зоран Рајић и Атила Јухас и в.д. помоћника министра Младен Младеновић, секретар Привредне коморе Србије Ненад Будимовић, председник Општине Бачка Топола Кишлиндер Габор и чланови већа, Омбудсман Бачке Тополе Миладин Нешић и представници више различитих пољопривредних удружења из Бачке Тополе и околних места.

Председник Одбора Маријан Ристичевић најавио је наредну седницу Одбора за 7. октобар, којој ће присуствовати министри пољопривреде Србије и Мађарске.

Седници, која је одржана ван седишта Народне скупштине, у Бачкој Тополи на салашу Каприоло, председавао је председник Одбора Маријан Ристичевић.

Седница је одржана уз подршку УНДП-a и Швајцарске агенције за развој и сарадњу (СДЦ), кроз пројекат „Јачање надзорне улоге и јавности у раду Народне скупштине Републике Србије.