На седници два одбора дискутовало се о загађењу пољопривредног земљишта и загађењу водених токова у Републици Србији.
Представник Управе за пољопривредно земљиште Владица Бајић рекао је да је проблем загађења пољопривредног земљишта актуелан у целој Европи. Овај проблем регулисан је Законом о пољопривредном земљишту, рекао је Бајић, а контрола стања земљишта обавља се једанпут годишње. Бајић је представио резултате истраживања базираног на испитивању садржаја тешких метала у земљишту и, сумирајући резултате тог истраживања, навео да највећи део земљишта није загађен. Члановима два одбора указао је на проблеме закишељавања и заслањивања земљишта на територији Војводине. У свом излагању навео је и да смањење хумуса и климатске промене такође доводе до деградације земљишта, као и пепелишта термоелектрана и употреба пестицида.
Чланови два одбора додатно су се интересовали за стање пољопривредног земљишта и упутили питања представницима Министарства која се односе на концентрацију тешких метала у земљи поред саобраћајница и указали на потребу сарадње са другим институцијама у смислу испитивања загађености земљишта.
Представници Покрајинског секретаријата за пољопривреду и шумарство указали су на потребу пошумљавања Војводине, јер је само 6 одсто земљишта под шумама и да је потребно пошумљавање од 14 одсто. Неопходна је јасна државна политика за решавање овог проблема, као и дефинисање јасних критеријума за учешће на тендеру, навели су представници овог Секретаријата.
Члан градског већа Суботице, интересовао се да ли је урађена анализа земљишта на садржај радиоактивних елемената, а председница Одбора за заштиту животне средине Милица Војић Марковић интересовала се колико често се контролоше земљиште, да ли се примењују мере и да ли се прате резултати спровођења ових мера.
Члан Одбора за заштиту животне средине Иван Карић указао је на потребу да се више говори о генетски модификованој храни и затражио тачне податке о загађењу.
О загађењу водених токова у Србији говорио је директор Агенција за заштиту животне средине Небојша Вељковић који је представио податке из овогодишњег извештаја. Резултати вишегодишњег мониторинга показују да се вредности крећу у оквиру дозвољених граница, али када се се издвоје одређена водна подручја, закључује се да најслабији квалитет имају воде и канали река Војводине. Вељковић је наве да 83 одсто узорака вода са територије Војводине има лош квалитет, као и да се од десет најзагађенијих водотокова, њих седам налази у Војводини. Вељковић је предложио да стање воде језера Палић такође треба да буде обухваћено Извештајем о стању животне средине.
На седници је покренуто питање пољопривредника који се налазе у заштићеним пољопривредним добрима и указано да пољопривредна политика и политика заштите животне средине треба ближе да сарађују по овим питањима.
Члан Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду Љубан Панић рекао је да локална самоуправа нема капацитет да се сама избори са проблемом загађења језера Палића, као и да је за његову санацију потребан дугорочан план и стратегија.
У раду седнице су осим чланова два одбора и представника Управе за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Агенције за заштиту животне средине, учествовали и представници локалне самоуправе Суботице, невладиног сектора – Архус центра Суботица и Центра за екологију и одрживи развој из Суботице.
Заједнички закључци седнице два одбора биће усвојени на једној од наредних седница
Седници је председавала Милица Војић Марковић, председница Одбора.