Председница Одбора Јелена Жарић Ковачевић подсетила је да је Влада Републике Србије 4. децембра 2020. године поднела Народној скупштини Предлог за промену Устава Републике Србије и истакла значај улоге Народне скупштине и Одбора за уставна питања и законодавство у том процесу.

Она је истакла значај питања владавине права и реформе правосуђа, не само због стратешког циља Србије да постане пуноправна чланица ЕУ, већ због целокупног друштва и добробити свих грађана.

„Како смо акценат ставили на значај читавог тог поступка, очекује нас серија јавних расправа, састанака и консултација са председницом Владе, председником Народне скупштине и са надлежним министарствима . План је да јавне расправе буду одржане и широм Србије, а мој предлог ће бити да то буде у седиштима четири апелације у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу“, нагласила је председница Одбора. Она је истакла значај постизања апсолутног друштвеног консензус по том питањима, због чега ће јавне расправе бити отворене за све чиниоце који буду желели да учествују у поступку за промену Устава.

Председник Народне скупштине Републике Србије Ивица Дачић је изјавио да се разговара о променама Устава које се односе само на правосуђе и да су дезинформације да ће кроз уставне промене доћи до брисања преамбуле о Косову.

Он је истакао да је промена Устава један од најважнијих поступака у надлежности Скупштине и да велики посао чека Одбор за уставна питања и законодавство.

Дачић је објаснио да сада Одбор може да предложи да се уђе у уставне промене, да мора да се сазове посебна седница Скупштине која само може да усвоји или не усвоји предлог да се уђе у промене, али не може да мења предлог.

Предлог се, затим, усваја двотрећинском већином, а онда предлог акта, текста промена, утврђује Одбор за уставна питања и законодавство и он се подноси Скупштини, уз предлог одлуке за расписивање референдума о промени устава.

Дачић је истакао да ће, ако буду одржани ванредни парламентарни избори, Скупштина морати да буде распуштена, па тај референдум није могуће одржати на дан избора.

Како је рекао, сада се расправља о томе да ли и који део Устава треба мењати, а не о самим амандманима.

Премијерка Србије Ана Брнабић рекла је да је циљ уставних амандмана достизање правосуђа које је одговорно и по мери свих грађана Србије.

„Независно, ефикасно, одговорно судство, на које грађани и привреда могу да се ослоне и верују да ће правда за све бити иста и достигнута у разумном року", рекла је Брнабић.

Она је истакла да су уставне промене једна од ствари на европском путу, али да се то не ради само због ЕУ.

Брнабић је рекла да се у прошлости Устав мењао на свеобухватнији начин, али да јавност није била консултована и да је Србија на овај начин направила искорак у погледу владавине права, те да је направљен стандард који ће у будућности морати да се поштује.

„Ми смо све ово радили у блиској координацији са Венецијанском комисијом и добили одобрење за амандмане какве је Министарство правде предложило након 18 месеци јавне расправе", рекла је Брнабић.

Министарка правде Маја Поповић изјавила је да ће се Врховни касациони суд после уставних промена звати Врховни суд, да ће се променити састав Високог савета судства, која ће уместо 11 чланова које бира Скупштина Србије, имати 10 чланова од којих пет бира Скупштина из редова истакнутих правника, а пет бирају судије.

Државно веће тужиоца промениће име у Високи савет тужилаца и имаће 10 чланова, четири ће бирати Скупштина из реда истакнутих правника двотрећинском већином, четири члана бираће тужиоци и заменици тужиоца, а чланови по положају биће врховни јавни тужилац и министар правде.

Тужиоце и судије који се на положај бирају први пут ће бирати Високи савет тужиоца и Високи савет судства и само ако су завршили обуку на Правосудној академији.

Дачић је рекао да то о чему је говорила министарка није тема, да се сада одлучује да ли ће се ићи на промене Устава или не, а не о амандманима.

Он је оценио да је потребан још један круг консултација, те позвао да се не мењају категорије и да се међусобна контрола три гране власти не назива међусобним проверавањем.

„Немојте да мењате категорије које постоје 200, 300 година у политичком систему. То није суштинско питање за питање правосуђа", рекао је Дачић и додао да се ингеренције Скупштине често налазе на удару извршне власти.

Седници су присуствовали и министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, министарка правде Маја Поповић и заменик директора Републичког секретаријата за законодавство Градимир Ненадовић.

Одбор је донео Одлуку да покрене активности у поступку промене Устава, које су у делокругу рада Одбора за уставна питања и законодавство, а која се пре свега тичу спровођења активности различитих облика расправа о Уставним променама, како би се пружила прилика да се чују различита мишљења и предлози.

Седници је председавала председница Одбора Јелена Жарић Ковачевић, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова Одбора: Невена Веиновић, Миленко Јованов, Лука Кебара, Дубравка Краљ, Илија Матејић, Вук Мирчетић, Угљеша Мрдић, Виолета Оцокољић, Јован Палалић, др Балинт Пастор, Оља Петровић, Жељко Томић, Тома Фила, Војислав Вујић и Борисав Ковачевић.