Ненад Иванишевић, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања представио је Одбору најновије податке и стање на терену. Он је навео да јако велики број људи пролази кроз Србију, као и да се тај број стално повећава, тако да је јуче и данас скоро 9.000 људи пристигло у Прешево. Министарство је до сада заједно са представницима МУП-а, Комесаријата за избеглице, Црвеног крста, УНХЦР-а, УНИЦЕФ-а и других сарадника из цивилног и невладиног сектора руководило овом ситуацијом на најбољи начин. Што се тиче ситуације на терену најтеже је у Шиду, мада је мало боље након потписивања споразума између министарстава унутрашњих послова Србије и Хрватске о организованом транспорту миграната. Након састанка у Бриселу остало је неколико недоумица за нас, посебно у погледу тога шта представља балканска рута, које су наше обавезе у наредном периоду и колико дуго, помињаних 50.000 миграната, треба задржати на територији Србије, имајући у виду да њихово крајње одредиште није наша земља, истакао је Иванишевић. Он је подсетио да од почетка кризе до данас није забележен ниједан инцидент између миграната и локалног становништва. До данас је 300.000 људи прошло кроз Србију, а држава је спремна да на 18 тачака у сваком моменту збрине, на неко време, у просеку око 3.000 мигранта. Он је ову прилику искористио да захвали донаторима и партнерима, уз чију финансијску помоћ Србија ово може да изведе, без трошења својих буџетских средстава.

У току представљања ситуације на терену и конкретних акција државе и међународних и домаћих партнера говорило се о отклањању недостатака при регистрацији миграната, односно, разграничењу између оних који су тражиоци азила и оних који су у процесу миграције, о бази података регистрованих миграната, о капацитетима за збрињавање, уз податак да се може догодити да се тај број повећа уколико западне земље покрену процес враћања тражилаца азила и миграната у земље порекла. Такође, говорило се и о повећању броја деце миграната, која су без пратње старатеља и активностима које спроводе центри за социјални рад на њиховом прихвату и збрињавању, буџетирању средстава за збрињавање, као и о количини дистрибуираних хуманитарних оброка. Чланови Одбора упознати су и са обезбеђивањем здравствених услова за мигранте, што је основа заштите и миграната и локалног становништва. У разговору се могло чути да се полна структура миграната мења, те сада предњаче жене и деца, стари и болесни. Из Авганистана долазе читаве породице са малом децом, које су пар година боравиле у Ирану, а сада се упућују ка Европи. Међународни партнери истакли су да ће даље пружати подршку решавању мигрантске кризе уз напомену да је потребно да сви партнери раде свој део посла, како не би било преклапања у активностима.

По окончању расправе, председница Одбора најавила је нову седницу са истом темом за месец дана, и изразила наду да ће тада вести бити боље.

Такође, председница је обавестила чланове Одбора да ће представке и предлоге грађана упућене Одбору размотрити у наставку ове седнице, о чему ће благовремено бити обавештени.

Седници су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, заменик Заштитника грађана, представници Комесаријата за избеглице, Црвеног крста, УНХЦР-а, УНИЦЕФ-а и цивилног и невладиног сектора.


Седници је председавала др Весна Ракоњац, председница Одбора.