Милош Јанковић, в. д. помоћника министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања укратко је представио новине које доноси Предлог закона о финансијској подршци породици са децом. Он је навео да се и овим предлогом закона задржавају постојећа права, мења се начин обрачуна и исплате накнаде за породиљско боловање, боловање ради неге детета и посебне неге детета и уводе нова права за накнаде. Овим предлогом уводе се нова права на основу рођења и неге детета, тако да ће сада бити већи обухват жена које до сада нису остваривале то право, а ту се мисли пре свега на оне жене које су приходовале на основу самосталних делатности, жене пољопривреднице и жене чланице пољопривредног газдинства, као и оне жене које су запослене по основу уговора о повременим и привременим пословима, на основу уговора о ауторском хонорару, као и незапослене жене и оне жене које нису оствариле право на накнаду за незапосленост. Такође, према овом предлогу закона право на родитељски додатак може остварити и мајка странац, у случају да је пријављена у Србији и да је дете рођено у Србији, као и отац детета, уколико мајка странац није пријављена у Србији. Износ родитељског додатка за прво дете се повећава са 39 000 динара на 100.000 динара, док износи додатка за свако наредно дете остају исти. Имајући у виду да је укинут повраћај ПДВ-а на беби опрему, уз родитељски додатак исплаћиваће се једнократно и додатних 5 000 динара, навео је Јанковић. Наравно, Предлог закона о финансијској подршци породици са децом усклађен је са прописима ЕУ, односно, поглављима 2 и 19.

Испред Министарства финансија, Предлог закона о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност образложила је Весна Сандић која је навела да се овај предлог доноси ради усклађивања Закона о ПДВ-у са европском директивом 112 из 2006. године, као и да се примена појединих одредби очекује од јануара 2019. године.

Бојан Кијановић из Управе за спречавање прања новца представио је Предлог закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма и Предлог закона о изменама и допунама Закона о ограничавању располагања имовином у циљу спречавања тероризма. Он је навео да је Република Србија део светског система спречавања прања новца и финансирања тероризма и једна од 196 држава на свету које примењују стандарде прописане у овој области.

Предлогом закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма уводе се измене које се односе на дефинисање и утврђивање стварног власника, појачавају се мере према политички експонираним лицима, код преноса новчаних средстава електронским путем уводи се идентификација и пошиљаоца и примаца средстава, као и посредника, уколико га има. Када се донесе, Закон ће примењивати и јавни бележници у свом раду, а биће боље прописана анализа ризика, као и нова обавеза утврђивања да ли су станке са offshore дестинација. Такође, Предлогом закона мења се казнена политика и уводи да Народна банка Србије, која је задужена за надзор, може да изрекне мере у складу са Законом о банкама, навео је Кијановић.

Предлог закона о изменама и допунама Закона о ограничавању располагања имовином у циљу спречавања тероризма се односи на усклађивање домаће, са листом земаља и терористичких организација коју доноси СБ УН, а по којој се тако означеним лицима ограничава располагање средствима, навео је Кијановић. Сада ће те листе бити примењиване аутоматски, уз то да ће Управа за спречавање прања новца вршити обавештавање финансијског и нефинансијског сектора. Такође, овим предлогом се даје могућност Влади да, уколико је држављанин Србије означен као такво лице, може обавестити страну земљу у којој има средства да му се ограничи располагање истим. Влада добија и два нова овлашћења, а то су да може да предложи СБ УН да лице, које је на домаћој листи означено као члан терористичке организације, буде означено и на листи СБ УН као такво и обрнуто, уколико је доказано да лице није терориста или је преминуло, буде брисано са листе.

Након кратке расправе о свакој тачки дневног реда, чланови Одбора прихватили су, у начелу, сва четири предлога закона.

Седници је председавала заменица председника Одбора Елвира Ковач, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова Одбора: др Муамер Бачевац, Оливера Пешић, Жарко Мићин, Александар Стевановић, Бојан Торбица, Весна Марковић, мр Дејан Раденковић и Милимир Вујадиновић.