Седници су присуствовали представници Министарства пољопривреде, Управе за пољопривредно земљиште, Управе за аграрна плаћања, Привредне коморе Србије и више удружења пољопривредника.

Маријан Ристичевић, председник Одбора истакао је да је неопходно да се, пре упућивања у скупштинску процедуру предлога закона о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту, на седници Одбора разговара о предлозима чланова Одбора, као и предлозима и идејама које је Одбор добио од земљорадника, а који се тичу пољопривредног земљишта, у циљу увећавања инвестиција на државном пољопривредном земљишту, као и на земљишту које не припада држави. Смисао ове тачке дневног реда је био да се дају предлози ресорном Министарству како би исти били укључени у текст Нацрта закона, а не да се решења коригују подношењем амандмана, истакао је председник Одбора.

Драгана Гођевац, в.д. директора Управе за пољопривредно земљиште, упознала је Одбор са Нацртом закона о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту, истакавши да је протеклих неколико месеци, колико се ради на Нацрту, одржано више састанака, и у Влади и у Министарству пољопривреде и заштите животне средине, где су представници асоцијација и удружења пољопривредника представили своје предлоге.

„Главне измене се односе на увођење инвестиција у пољопривреду, којима је предвиђено да се регистрованим пољопривредним газдинствима да до 30 одсто земљишта на територији јединица локалне самоуправе, за инвестиције до 30 година, у циљу повећања бруто домаћег производа. Друга важна измена се односи на захтев пољопривредника да се уведе продаја до 20 хектара пољопривредног земљишта младим пољопривредницима и то пољопривредницима који имају у власништву до 20 хектара, али постоје и предлози асоцијација и пољопривредних удружења да то буде и до 80 хектара. Продужава се период закупа са 20 на 30 година, јасно је прецизирано и право пречег закупа, решено питање увођења у посед, регулисано је питање финансирања противградне заштите, уведена је могућност бесплатног коришћења земљишта, које није било коришћено у периоду од три или више година, и прописана је трострука новчана казна за узурпаторе“, истакла је Гођевац.

У расправи која је уследила чланови Одбора су изнели мишљење да би о овом законском решењу, када буде упућено у скупштинску процедуру, требало организовати јавно слушање, где би се народни посланици и удружења произвођача детаљније упознали са предложеним изменама. Такође, разговарало се и о давању земљишта у закуп ради поспешивања сточарске производње, како би се повећао извоз стоке и сточне хране и праву пречег закупа земљишта за регистрована домаћа пољопривредна газдинства. Изнета су мишљења да треба у ово укључити и произвођаче у области повртарства. Чланови Одбора критиковали су рокове давања у закуп пољопривредног земљишта, уз оцену да је рок од 30 година предуг. Оцењено је да су стране инвестиције добродошле, али да је важно заштити домаће произвођаче. Разговарало се и о начинима на које се првенство закупа, али и куповине државног пољопривредног земљишта, може дати домаћим регистрованим пољопривредним газдинствима.

У наставку седнице размотрено је питање обезбеђивања средстава неопходних за исплату подстицаја и субвенција у пољопривреди.

Зоран Рајић, државни секретар у Министарству пољопривреде и заштите животне средине образложио је члановима Одбора на који начин је Министарство вршило расподелу средстава и исплате подстицаја.

„Политика Владе је таква да се даје акценат развоју сточарства и стога је сточарству било намењено 1,8 милијарди динара више у односу на претходну годину, а смањење од 6,5 милијарди динара одразило се на износ који је био намењен биљној производњи. Реализација је за 45 одсто виша у односу на претходну годину и остаје нам да се са колегама из Министарства финансија усагласимо око детаљне анализе како ћемо новац са појединих позиција пребацити на оне које су нам најважније, а то је биљна производња“, нагласио је Рајић.

Народне посланике занимало је највише из којих средстава и како ће се исплатити захтеви за субвенције, имајући у виду да средстава нема довољно на одређеним позицијама, односно да ће недостајућа средства износити око 13 или 14 милијарди динара. Предложено је да се прерасподелом средстава исплате обавезе које су до сада доспеле за биљну производњу, као и да се одржи седница Одбора посвећена само теми исплате подстицаја и субвенција у пољопривреди.

Чланови Одбора упознали су се и са информацијом о спору фирме „Енергозелена“ против Републике Србије, а у вези проблема збрињавања анималног отпада.

Председник Одбора упознао је чланове Одбора са информацијама које је добио од Министарства правде у вези са овим случајем. Предложено је да надлежно Министарство и други државни органи испитају да ли је било неправилности у овом предмету до момента покретања спора, а чланове Одбора занимало је и како ће се даље решавати проблем збрињавања анималног отпада у Србији. Чланови Одбора информисани су да је Влада формирала правни тим који се бави овим питањем.

Одбор је размотрио и питање сезонске заштите пољопривредне производње (воћа и поврћа) од претераног увоза.

Разлог за расправу о овој теми јесу ниске цене воћа и поврћа ове године, са посебним освртом на ситуацију у Лесковцу. Из овог краја долазе најквалитетнији повртарски производи, чак 80 одсто произведеног поврћа је вишак и он се износи на тржиште. Проблем настаје у томе да сваке године бар један од производа има ниску цену, па је тако 2013. године парадајз коштао на кванташкој пијаци 5 до 6 динара, док ове године краставац кошта 2 до 3 динара, а купус ће остати непосечен, због неисплативости продаје. Чланови Одбора сложили су се да се мора наћи механизам за појачану заштиту сезонских повртарских култура, да се подстакну произвођачи на удруживање ради заједничког наступа на тржишту, а најављено је и да ће се, у наредном периоду, законски уредити тржиште пољопривредних и прехрамбених производа, као и удруживање произвођача, како воћа и поврћа, тако и произвођача млека. Разговарало се и о извозу, али и о увозу пољопривредних производа.

Одбор је размотрио и предлог за измене Закона о отклањању последица поплава у Републици Србији.

У расправи је предложено да се рокови за отклањање последица од поплава продуже до 31. децембра 2015. године.

Државни секретар у Министарству пољопривреде и заштите животне средине Зоран Рајић информисао је Одбор да су Управа за земљиште у сарадњи са Канцеларијом за помоћ и обнову поплављених подручја припремили програм обнове земљишта, након чега је у плану припрема програма обнове сточарства и на крају обнове воћарства.

На крају седнице разговарало се и о реституцији земљишта и различитим захтевима који су упућени народним посланицима, а поводом измена закона којим се регулише ова област.

Након расправе о свим тачкама дневног реда, чланови Одбора усвојили су више закључака.

Седници је председавао Маријан Ристичевић, председник Одбора.