Председница Одбора др Весна Ракоњац истакла је да је неопходно тражиоцима азила обезбедити адекватне услове за живот и пружити потребну помоћ мигрантима и избеглицама које бораве у Србији и да је у том циљу потребно да донатори буду у сталном контакту са надлежним министарствима, Црвеним крстом, као и организацијама цивилног друштва.

Ненад Иванишевић, државни секретар за међународну сарадњу испред Министарства за за рад, запошљавање, борачка и социјална питања навео је да је Влада Републике Србије оформила Радну групу која је задужена за питања миграната, а чија је једна од првих активности била оснивање Прихватног центра у Прешеву. Он је навео да је појачана појава доласка људи преко Бугарске, као и да је до сада у Прихватном центру у Прешеву регистровано 160 000 људи. Иванишевић је посебно истакао да држава Србија не организује превоз миграната кроз Србију, након регистрације у Прешеву мигранти добијају потврду којом се слободно крећу наредна 72 сата. Он је навео да се данас у Бриселу одржава припремни састанак за састанак који ће се одржати у Луксембургу, где се, како је додао, очекује јединствен европски став по питању миграционе кризе.

Милош Јанковић, заменик Заштитника грађана оценио је да је у одређеној мери пружена хуманитарна подршка мигрантима и избеглицама и додао да је Република Србија од стране релевантних међународних организација окарактерисана као држава која поштује људска права. Он је истакао да је неопходно извршити интензивне припреме за наступајућу зиму и наредни период.

Генерални секретар Црвеног крста Весна Миленковић навела је да је од 10. јуна до 29. септембра преко 90.000 људи примило хуманитарну помоћ и навела да се интензивно ради на одржању континуитета, а посебно, јер нам предстоји зимски период.

Давор Рако из УНХЦР-а рекао је да ова организација координира са Црвеним крстом, надлежним министарствима и организацијама цивилног друштва у циљу пружања помоћи мигрантима и избеглицама у Србији и истакао да ће УНХЦР наставити да пружа подршку Србији и у наредном периоду.

Њ.Е. Мишел Сен Лот из УНИЦЕФ-а рекао је да је на јучерашњем састанку у Њујорку похвалио поступање Србије када је миграциона криза у питању. Он је навео да је од јуна месеца један од четири миграната дете и да се тај број стално повећава. Лот је истакао и да су деца без пратње родитеља обично део веће групе, као и да је потребно унапредити начин прикупљања таквих података ради прецизнијих података колико је такве деце ушло у Србију. Њ.Е. Мишел Сен Лот указао је и да су због исхране деце изузетно значајни и подаци о њиховој старосној структури.

Никола Ковачевић испред Београдског центра за људска права оценио је да је потребно да закон препозна лица која су мигранти или избеглице, али које не желе да траже азил и да се изменама закона овим људима дуже легализује боравак у Србији.

Ивана Вукашевић из Хуманитарног центра за интеграцију и толеранцију навела је да Хуманитарни центар уз сарадњу са другим организацијама дистрибуира пакете хране, воде, хигијенске пакете, као и дечију храну и ради на оснаживању локалних институција.

У наставку седнице, чланови Одбора размотрили су, у начелу и једногласно прихватили Предлог закона о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити које је образложио Зоран Лазић, помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Чланови Одбора размотрили су и Предлог закона о изменама и допунама Закона о безбедности и здрављу на раду, који је образложила Вера Божић Трефалт, директор Управе за безбедност и здравље на раду. Чланови Одбора су већином гласова прихватили предложени закон.

Седници је председавала др Весна Ракоњац, председница Одбора.